Кад Америка шпијунира европске савезнике

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Најновије откриће да је америчка Национална агенција за безбедност (НСА) евидентирале податке и о разговорима Шпанаца – 60 милиона за месец дана – није велико изненађење, као што то неће бити и сличне вести које могу да се, на основу докумената која је медијима доставио Едвард Сноуден, појаве следећих дана. НСА једноставно широм света користи шпијунски „усисивач”: свеобухватна мрежа сателитских антена, оних које су уграђене у кровове њених дипломатских мисија, и друга технологија омогућавају јој да снима целокупне светске комуникације и да их потом, уз помоћ снажних компјутерских система, „просејава” у потрази за златним обавештајним зрнцима.

Специфична усмереност на поједине светске лидере, као што је Ангела Меркел, друга је прича. Прислушкивање једног од њених телефона („партијског”) почело је, како тврди „Шпигл”, још 2002, пре него што је постала канцеларка. Шта је, међутим, о томе знао или није знао Обама?

Како тврди „Волстрит џорнал” позивајући се на за овакву врсту информација уобичајено неименоване изворе, председник је после бекства Едварда Сноудена затражио анализу активности НСА и тек тада сазнао да она прислушкује 35 светских лидера, међу којима и Меркелову. Уследило је наређење да се она и још један број неименованих скину са тог списка за присмотру, али се не износе детаљи да ли је то урађено баш на захтев Обаме, као ни датум те наредбе.

„Волстрит џорнал” објашњава да је логично да председник није морао да зна шта све ради НСА, с обзиром на чињеницу да председник одобрава само шире обавештајне приоритете, док се одлуке о специфичним обавештајним метама доносе на нижем нивоу, па чак и у самој агенцији, што је пракса која се наводно сада преиспитује. Додатно објашњење је да НСА има толико операција прислушкивања да је „непрактично” да председник буде обавештаван о свакој.

Овде је приметно и да се после почетне дефанзиве прелази у офанзиву. Док званична линија одбране остаје да САД не чине ништа више него што то раде све друге земље – да дакле свако шпијунира свакога (мада су САД за то технолошки најопремљеније), сада се указује и на то да је учинак НСА у свачијем интересу.

Гласноговорници ове тезе постала су два републиканска конгресмена, Мајк Роџерс, председавајући Обавештајног комитета Представничког дома, и Питер Кинг, председавајући Поткомитета за борбу против тероризма.

У Вашингтон стиже делегација немачких обавештајних функционера да са колегама из НСА разјасни аферу о прислушкивању Ангеле Меркел (Фото Ројтерс)

Роџерс сматра да је слика о америчким шпијунским активностима погрешна и да оно што је изнето наводи на нетачан закључак. Сноуденова открића су, према њему, само неколико каменчића мозаика који их има на хиљаде. Он такође каже да најновија открића нису изненађење за обавештајне службе савезника, већ само за њихове владе које их не надзиру адекватно.

Питер Кинг је пак, гостујући на једној овдашњој телевизији, од Обаме тражио да се више не извињава због НСА, јер је захваљујући њеном раду „спасено на хиљаде живота не само у САД него и у Француској и Немачкој, као и широм Европе”.

„Французи су ти који шпијунирају владу и индустрију САД, а што се тиче Немачке, планирање ’11. септембра’ је почело у Хамбургу. Сем тога, Немци послују са Ираном и Ираком и Северном Корејом”, образложио је своје ставове Кинг.

Стјуарт Бејкер, бивши високи функционер домовинске безбедности у владе и председник Буша, оцењује пак да европски гнев поводом открића о деловању НСА превиђа оно што у још већој мери раде Кинези.

„Разлика је у томе што из Кине никада није процурило ништа слично ономе што је изнео Сноуден”, каже он, подсећајући да је Меркелова 2007. без имало устручавања отпутовала у Кину, непосредно после открића о томе да су кинески хакери провалили у компјутерске системе немачке државе. „У њеним сусретима са кинеским лидерима било је само смешкања.”

У Вашингтон ове недеље стиже делегација немачких обавештајних функционера да са колегама из НСА разјасни аферу и евентуално припреми пакт о нешпијунирању, сличан ономе који САД имају са англосаксонским савезницима: Великом Британијом, Канадом, Аустралијом и Новим Зеландом.