Привилегије саплићу личне карте

Неколико пута у последњих месец дана Саша Радуловић, министар привреде, и његови саветници поновили су да је део јавних и државних предузећа легло неодговорности, па и криминала. Када је затражио личне карте државних фирми које су годинама на финансијској инфузији државе, министар је јавно рекао да је због тога добијао претње,a када је у интервјуу за „Политику” упитан зашто директори већине таквих државних предузећа и после месец дана одбијају да доставе „личне карте”, министар је између осталог одговорио – да то значи да имају добављаче и купце које нису бирали по економским критеријумима.

Зашто директори деценијских губиташа скривају „личне карте” својих фирми? Како министар може да их казни уколико не желе да их доставе? Шта ће испливати на површину када на сајту Министарства привреде буду освануле „личне карте” државних фирми?

Јавна је тајна да у многим државним фирмама злоупотребе нису биле реткост протеклих година, па и деценија. У појединим судским процесима који се воде на површину су испливали случајеви у којима су директори таквих предузећа склапали уговоре са својим приватним фирмама као добављачима и партнерима.

Радуловић је наговестио да, уколико из неке фирме не желе да му доставе „личну карту” у којој све то мора да пише, са том фирмом неће бити разговора о решавању проблема, нити ће добити било какву помоћ од државе,a наредни кораци оличени у санкцијама доћи ће изменама закона о приватизацији и стечају (које ће бити усвојене до краја године) и који ће омогућити да директори трпе последице – новчану казну или смену.

За то време, у Министарству привреде јуче су наставили посао и дилеме немају. Како за „Политику” каже Александар Стевановић, саветник министра, порука руководиоцима државних фирми је да одустајања нема.

– Уколико неки директор државне фирме не жели да пошаље „личну карту” јасно је да не жели да се јавно види пословање. То је једино логично објашњење. Не верујем да неко од њих не уме да је попуни, јер је у том случају мистерија како води фирму. Ми хоћемо да изгурамо оводо краја и подршка из владе за то постоји. Проблеми фирми у реструктурирању морају да буду решени следеће године и то је одређено још пре реконструкције у којој је Саша Радуловић постао министар – каже Стевановић.

На наше питање да ли се на овом примеру показује да су такве фирме легло корупције, одговорио је:

– Не могу рећи да су ова предузећа легло корупције, то је кривично дело и то утврђују истражни органи, али могу рећи да јесу легло неефикасности. Не раде како треба, у њима нема корпоративног управљања. Разговори са некима од њих који су послали личне карте већ су почели. Они који траже новац могу га добити, али само у контексту тражења коначног решења за ту фирму, а не за крпљење рупа како је до сада било – закључује Стевановић.

И док су саветници министра донекле обазриви када говоре о државним фирмама, Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа и власник „Мoдуса”, категоричан је – већину јавних и државних предузећа сматра „фараонским” које су, како каже, „водила руководства која немају никакве одговорности, а добијали су пара колико им је требало”. Из тога наводи он, произилази и зашто касне „личне карте” многих.

– „Личне карте” неће да дају, јер неки од њих имају привилеговане купце и добављаче, дискреционе трошкове, избегавали су тендере и јавне набавке. Међу њима има и оних који масовно не плаћају добављаче, чак има и ситуација у којима се не извршавају извршне судске пресуде јер њима не одговарају. Све то знам јер у Асоцијацији имамо чланове који имају такве проблеме са државним фирмама – наводи Кнежевић.

У Унији послодаваца такође дају подршку Радуловићевим захтевима за „личним картама”. Како је рекао Душан Коруноски, генерални секретар овог удружења, идеја са личним картама је добра, јер су до сада инвеститори неретко куповали мачку у џаку.

И док није лако наћи било кога ко ће јавно говорити против захтева за објављивање „личних карти”, треба подсетити да је већина фирми у реструктурирању зрела за стечај и да није потпуно јасно да ли ће ико хтети да их купи и када им „личне карте” буду јавне. Да није сасвим извесно колико ће успеха имати министар Радуловић, показује и то да кључну меру, за коју се залагао и пре него што је постао министар – смањење пореза и доприноса, за сада није успео да прогура.