Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дилма јепрва кренула против Великог брата

Дилма јепрва кренула против Великог брата
Из времена љубави: Русеф и Обама, лидери две најмоћније државе Америке (Фото Бразил институт)

Бразилска председница Дилма Русеф, пре свих других,  сама је кренула у поход против Великог брата , прислушкивања телефонских разговора, шпијунирања великих нафтних компанија, и политичких личности а да се њеном оштром протесту није придружио ниједан лидер из европских земаља.

 У септембру је као први говорник на генералној скупштини УН цео свој говор посветила опасностима од новог таласа шпијунирања из Вашингтона, на чијим дометима би им , да је жив позавидео и сенатор Макарти познат као предводник кампање „Лова на вештице” у име обрачуна са комунистичком опасношћу. Лидери свих земаља чланица Уједињених нација видели су како је после бразилске председнице , поздравивши се по протоколу са њом изашао Барак Обама и ни речју се није осврнуо на већ захукталу шпијунску аферу која је захваљујући Едварду Сноудену и медијима изашла у јавност. Ни европски лидери нису тада шпијунирању Дилме Русеф придали нарочити значај, бар не за говорницом УН.

Пре тога је незадовољна Обаминим објашњењем , због прислушкивања њеног и телефона других бразилских политичара и бизнисмена отказала званичну државну посету Вашингтону у коју је позвана као једини страни лидер ове године. А док су се европске земље неку недељу раније утркивале да забране слетање авиона Ева Моралеса, те је председник Боливије био задржан на аеродрому у Бечу целу ноћ због сумње да у њему крије Едварда Сноудена, Дилма Русеф се заједно са другим председницима латиноамеричких земаља солидарисала са Моралесом и оштро осудила као наприхватљив и понижавајући, овакав третман шефа државе.

Уместо да се сусретне са Обамом у Белој кући Дилма Русеф и њен тим заједно са Ангелом Меркел и немачким стручњацима сада раде на резолуцији коју ће предложити Генералној скупштини УН и у којој ће се истаћи противљење због америчког шпијунирања других држава и њихових лидера.

Немачка јавност узнемирила се тек када је обелодањено да је и њихова Ангела Меркел имала проваљени телефон и да су њене речи и саговорнике помно бележили вашингтонски рачунари, још од 2002. године. Тек тада се Берлину допала иницијатива Бразилије да се на глобалном нивоу и у здању УН у Њујорку поведе рат против „лова на вештице”

У резолуцији неће бити помињане САД, већ ће бити упућен позив за проширење надлежности Међународног пакта о грађанским и политичким слободама на активности везане за интернет. Циљ је да се пошаље порука онима који злоупотребљавају систем.

Шокирана доказима о прислушкивању разговора чланова владе, бразилска полиција намерава да затражи од САД дозволу да испита челнике технолошких гиганата, као што су Фејсбук, Мајкрософт, Гугл, Јаху и Епл, јавио је бразилски „Глобо”. Бразилија је већ затражила дозволу да испита бившег службеника америчких обавештајних служби Едварда Сноудена који се налази у Русији са привременим азилом.

Дилма Русеф такође предлаже да се у априлу следеће године у Бразилу организује Светски форум на коме би се усагласиле мере за спречавање нелегалног шпијунирања које спроводи америчка Агенција за националну безбедност.

„Борила сам се против цензуре у време војне диктатуре, рекла је Русефова за светском говорницом УН, иако је познато да ретко истиче свој пример и борбу коју је као левичарка водила против режима у Бразилу. „Нећу одустати од одбране приватности сваког појединца , и бескомпромисно ћу бранити суверенитет моје земље, додала је. Без личне приватности, не постоји ни права слобода говора и мишљења, и према томе, нема праве демократије, рекла је Дилма Русеф.

Пажљиво су је саслушали али јој се нису придружили у овом апелу. Сада су много спремнији да крену у заједно са Бразилом у поход против свеприсутног ока и уха Великог брата.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.