Dilma jeprva krenula protiv Velikog brata

Brazilska predsednica Dilma Rusef, pre svih drugih,  sama je krenula u pohod protiv Velikog brata , prisluškivanja telefonskih razgovora, špijuniranja velikih naftnih kompanija, i političkih ličnosti a da se njenom oštrom protestu nije pridružio nijedan lider iz evropskih zemalja.

 U septembru je kao prvi govornik na generalnoj skupštini UN ceo svoj govor posvetila opasnostima od novog talasa špijuniranja iz Vašingtona, na čijim dometima bi im , da je živ pozavideo i senator Makarti poznat kao predvodnik kampanje „Lova na veštice” u ime obračuna sa komunističkom opasnošću. Lideri svih zemalja članica Ujedinjenih nacija videli su kako je posle brazilske predsednice , pozdravivši se po protokolu sa njom izašao Barak Obama i ni rečju se nije osvrnuo na već zahuktalu špijunsku aferu koja je zahvaljujući Edvardu Snoudenu i medijima izašla u javnost. Ni evropski lideri nisu tada špijuniranju Dilme Rusef pridali naročiti značaj, bar ne za govornicom UN.

Pre toga je nezadovoljna Obaminim objašnjenjem , zbog prisluškivanja njenog i telefona drugih brazilskih političara i biznismena otkazala zvaničnu državnu posetu Vašingtonu u koju je pozvana kao jedini strani lider ove godine. A dok su se evropske zemlje neku nedelju ranije utrkivale da zabrane sletanje aviona Eva Moralesa, te je predsednik Bolivije bio zadržan na aerodromu u Beču celu noć zbog sumnje da u njemu krije Edvarda Snoudena, Dilma Rusef se zajedno sa drugim predsednicima latinoameričkih zemalja solidarisala sa Moralesom i oštro osudila kao naprihvatljiv i ponižavajući, ovakav tretman šefa države.

Umesto da se susretne sa Obamom u Beloj kući Dilma Rusef i njen tim zajedno sa Angelom Merkel i nemačkim stručnjacima sada rade na rezoluciji koju će predložiti Generalnoj skupštini UN i u kojoj će se istaći protivljenje zbog američkog špijuniranja drugih država i njihovih lidera.

Nemačka javnost uznemirila se tek kada je obelodanjeno da je i njihova Angela Merkel imala provaljeni telefon i da su njene reči i sagovornike pomno beležili vašingtonski računari, još od 2002. godine. Tek tada se Berlinu dopala inicijativa Brazilije da se na globalnom nivou i u zdanju UN u Njujorku povede rat protiv „lova na veštice”

U rezoluciji neće biti pominjane SAD, već će biti upućen poziv za proširenje nadležnosti Međunarodnog pakta o građanskim i političkim slobodama na aktivnosti vezane za internet. Cilj je da se pošalje poruka onima koji zloupotrebljavaju sistem.

Šokirana dokazima o prisluškivanju razgovora članova vlade, brazilska policija namerava da zatraži od SAD dozvolu da ispita čelnike tehnoloških giganata, kao što su Fejsbuk, Majkrosoft, Gugl, Jahu i Epl, javio je brazilski „Globo”. Brazilija je već zatražila dozvolu da ispita bivšeg službenika američkih obaveštajnih službi Edvarda Snoudena koji se nalazi u Rusiji sa privremenim azilom.

Dilma Rusef takođe predlaže da se u aprilu sledeće godine u Brazilu organizuje Svetski forum na kome bi se usaglasile mere za sprečavanje nelegalnog špijuniranja koje sprovodi američka Agencija za nacionalnu bezbednost.

„Borila sam se protiv cenzure u vreme vojne diktature, rekla je Rusefova za svetskom govornicom UN, iako je poznato da retko ističe svoj primer i borbu koju je kao levičarka vodila protiv režima u Brazilu. „Neću odustati od odbrane privatnosti svakog pojedinca , i beskompromisno ću braniti suverenitet moje zemlje, dodala je. Bez lične privatnosti, ne postoji ni prava sloboda govora i mišljenja, i prema tome, nema prave demokratije, rekla je Dilma Rusef.

Pažljivo su je saslušali ali joj se nisu pridružili u ovom apelu. Sada su mnogo spremniji da krenu u zajedno sa Brazilom u pohod protiv sveprisutnog oka i uha Velikog brata.