Бошњачка странка: Његоша нећемо славити

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Његоша нећемо славити, поручили су из Бошњачке странке Влади Црне Горе, која је предложила да се дан рођења Петра Другог Петровића Његоша, 13. новембар, прогласи државним празником.

У саопштењу Бошњачке странке (БС) наводи се да Бошњаци не желе да оцењују Његошеву књижевну димензију и значај, али сматрају недопустивим да се „у грађанској Црној Гори, државним празником проглашава његов рођендан, поготово ако се зна да су неке идеје његовог дела (’Горски вијенац’), у својој буквалној интерпретацији, биле идејни концепт и оправдање извођачима злочина и геноцида над исламским становништвом у 19. и 20. веку у Црној Гори и окружењу”.

Приликом прошлонедељног отварања реконструисаног Његошевог маузолеја на Ловћену, председник Владе Црне Горе Мило Ђукановић је оштро узвратио на све чешћа злонамерна тумачења дела „пустињака цетињског”. Његоша је саветник председника црногорског парламента Ранка Кривокапића, писац Андреј Николаидис, назвао геноцидним песником.

„Неки митомани и проповедници мржње хтели су у Његошу да нађу духовног оца и предводника. Он није био песник геноцида нити инспиратор злочина, није позивао у борбу против било којег народа, већ у борбу за слободу”, поручио је Ђукановић.

Из Демократског фронта (ДФ) јуче су саопштили да би БС требало да се бори против „организованог криминала, корупције и сиромаштва на северу Црне Горе и тако побољша живот црногорских грађана, а не против Његоша”. Посланик ДФ Милан Кнежевић каже да оптужбе БС да је Његош геноцидни песник не могу да допринесу промовисању међуетничког и верског склада, за који се та партија залаже.

„Петар Други Петровић Његош није геноцидан песник, већ највеће књижевно име јужнословенских народа, који је својим делом име Црне Горе и њену вековну борбу за слободу овековечио као пример, који су следили сви поробљени народи у Европи у 19. веку. И управо, због ове непобитне чињенице, на Његошево дело треба да буду поносни сви народи у Црној Гори, без изузетка”, рекао нам је Кнежевић.

Он, као професор књижевности, каже да је недопустиво да стихови Његоша данас „постају предметом злурадих интерпретација, као што је то случај у саопштењу БС”.

„Цитирање појединих стихова, истргнутих из контекста, којим се Његош на манипулативан начин покушава представити као мрзитељ припадника исламске вероисповести, управо су школски пример злонамерних конструкција тумачења његовог дела”, додаје он.

Да је Његош лепо певао и о другим народима и државама Кнежевић подсећа на Његошеве стихове.

„Да су збиља желели тумачити и промовисати Његошеве стихове могли су цитирати и следеће стихове из ’Горског вијенца’: ’О Стамболе, земаљско весеље, купо меда, горо од шећера, бањо слатка људскога живота, ђе се виле у шербет купају’”, цитира Кнежевић и оцењује да би ову оду о Истанбулу, која спада у врхове светске поезије, ученици и у турском образовном систему требало да знају наизуст, а она је такође и потврда да је Његош песник универзалних вредности.