Траже се заштитници Шиптара и Кума

Откако је Душан Михајловић, бивши министар полиције, изнео оптужбу да су за смрт Зорана Ђинђића одговорни они који су пустили Душана Спасојевића и Милета Луковића из затвора после отмице Мирослава Мишковића, у јавности трају нагађања о томе на кога је Михајловић конкретно мислио. Како сазнајемо, надлежни органи интензивно раде на откривању Спасојевићевих и Луковићевих заштитника у време Мишковићеве отмице, 2001. године.

У случају пуштања Милета Луковића Кума утврђено је да је Раде Терзић, тадашњи окружни јавни тужилац, издао обавезно упутство о његовом пуштању из затвора, док је Душан Спасојевић Шиптар ослобођен на основу лекарске документације. Јавности је и даље непознато која је то "болест" ослободила Спасојевића из затвора.

Раде Терзић, бивши окружни тужилац, није хтео да да изјаву за наш лист, а за сада није познато да ли је о томе причао надлежним органима, задуженим за расветљавање случаја.

Биљана Радовановић, четврти општински тужилац у Београду, потврдила је пре неколико дана да се бивши окружни тужилац послужио својим ауторитетом како би "приволео" нижег по рангу службеника да Милета Луковића Кума пусти на слободу. Радовановићева је објаснила да је била присиљена да послуша Терзића иако је она сматрала да Луковић треба да остане у притвору:

– Закон о јавним тужилаштвима предвиђа да, уколико не постоји сагласност вишег и нижег тужиоца у погледу неког питања у конкретном случају, нижи тужилац писмено "тражи" од вишег да му формално "нареди" доношење одређене одлуке. Тако је било и у овом случају. Нисам се слагала да Луковић буде пуштен, па сам од Терзића, тражила да ми пошаље такозвано "обавезно упутство". Чим је оно стигло, предложила сам Четвртом општинском суду да Луковићу укине притвор, што је суд и учинио – рекла је она.

Подсетимо, отмица Мишковића десила се 2001. године. Душан Михајловић је тада изјавио да решење отмице представља тест за Србију која неће бити балканска Колумбија, већ правно уређена европска земља и обећао да ће поднети оставку уколико се отмичари не ухапсе у року од 30 дана. Спасојевић и Луковић су, заједно са Владимиром Милисављевићем Будалом и браћом Милошем и Александром Симовићем, ухапшени у Паризу, али због фалсификовања докумената, а не због отмице Мишковића, и испоручени нашој земљи. Неколико месеци касније, пуштени су из затвора. Касније је Михајловић изјавио да је пуштање "земунаца" из затвора његов пораз, али и пораз полиције и државе. Тај потез отворио је простор побуни ЈСО и капитулацији владе, нагласио је Михајловић.