Кери: Прислушкивање некад ишло предалеко

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Зато што није испоштовала прво правило шпијунирања, једног од најстаријих заната цивилизације – не буди ухваћен – Америка је сада принуђена да гаси ватру и смирује гнев на више фронтова: у домаћој и страној јавности, међу савезницима, али и онај њених интернет компанија. Амерички државни секретар Џон Кери изјавио је да је у неким случајевима америчка шпијунажа претерала, што је признање Вашингтона које је без преседана.

„Уверавам вас да недужни људи нису сносили никакве последице, али је било покушаја да се прикупе информације”, рекао је Кери укључивши у видео-конференцију у Лондону. „Да, у неким случајевима, отишло се предалеко. Наш председник је одлучан да се то разјасни тако да нико неће имати осећај да је злоупотребљен.”

Ако су прва открића Едварда Сонудена произвела огромну политичку штету, најновије – да се америчке Национална агенција за безбедност (НСА) тајно прикључила на оптичке каблове којима „Гугл” и „Јаху” повезују своје глобалне центре – коначно је ударила у осетљив живац бизниса. Технолошке компаније нису биле срећне ни због тога што су својим корисницима морале да објашњавају како су их на сарадњу са тајним службама принудили закон и налози тајног суда, а сада се показало да су апетити НСА много већи – да њихове кориснике шпијунира и без формалних одобрења.

Према првим проценама, амерички интернет џинови „Гугл”, „Фејсбук”, „Јаху”, „Твитер” и остали због овога могу да претрпе директну штету која се према првим проценама мери десетинама милијарди. Она посредна би могла да буде још већа: њу би донело стављање њиховог глобалног, досад углавном неспутаног глобалног пословања под националну или регионалну контролу.

Европски парламент је већ (22. октобра) одобрио два предлога Европске комисије, која су намењена заштити дигиталне приватности у оквиру ЕУ. Те мере су америчке компаније настојале да спрече или бар разводне интензивним лобирањем, али су нови случајеви хватања НСА са прстима у „интернет пекмезу” те напоре минирали.

Поменуте реформе Европљанима би гарантовале такозвано право на заборав – компаније које пружају дигиталне услуге имале би обавезу да на захтев корисника бришу податке о његовим активностима на интернет мрежи. Поврх тога, тај захтев би морале да проследе и својим партнерима које те податке користе за своје сврхе, што је иначе раширена пракса.

Пословни модел „Гугла” и осталих заснива се, наиме, на истој ствари за коју оптужују НСА – на експлоатацији података о интернет комуникацијама својих корисника. Све што радимо онлајн пролази кроз капију неког интернет оператера, који то аутоматски евидентира и уз помоћ сложених алгоритама сачињава досије наших склоности, навика, интересовања, адресе и податке о нашим контактима и слично, што се потом комерцијално експлоатише продајом тог материјала оглашивачима и „монетизује” на још много начина.

Предложена европска регулатива дала би корисницима контролу над овим процесом, захтевајући да интернет компаније добију њихову формалну дозволу за овакво профилисање. Тако нешто, додуше, добијају и сада нашим прихватањем тешко разумљивих „услова коришћења” које мало ко чита – али би по новом тај пристанак морао да буде и затражен и дат сасвим експлицитно.

Такође, многе државе најављују да ће следити пример Бразила (такође жртве неумереног шпијунирања НСА), где је најављено да ће интернет компаније законом бити обавезане да траже дозволу да податке прикупљене у земљи другима уступају само уз одобрење неког локалног регулаторног тела. Нешто слично садрже и европски предлози, што би могло да у догледно време сасвим промени темеље интернет економије у којој су главни играчи амерички технолошки џинови и гурне их у пословну кризу.

Што се политичке цене НСА неумерености тиче, текући гнев савезника ће вероватно проћи, али дугорочна штета тешко да ће бити брзо санирана.

Први удар на интересе САД јесте компликовање трговинских преговара са ЕУ, чији је исход – елиминисање трговинских баријера и демонтирање постојеће регулативе – овде прижељкиван као допинг за америчке трговинске билансе и економске индикаторе у целини.

Друго, Америка је после најновијих открића свакако изгубила право да прстом указује на Кину као највећег хакера у интернет простору. Америка је у ствари жртва вишка сопственог самопоуздања. У креирању своје обавештајне стратегије она се полакомила да искористи све нове могућности за шпијунирање које је донела свестрана примена интернета, превиђајући да су драматично порасле и могућности откривања тих активности, што су уверљиво демонстрирали Бредли Менинг и Едвард Сноуден.

То је сасвим искрено признао и шеф свих америчких обавештајаца Џејмс Клапер: „Обавештајни рад је заснован на премиси да се обавља тајно. Ми нисмо рачунали с тим да ће то бити изнето у новинама.”

------------------------------------------------------------

Индонезија забринута

Џакарта – Индонежанско министарство иностраних послова позвало је јуче Грега Моријартија, аустралијског амбасадора у Џакарти, да разјасни информације из документа Едварда Сноудена, објављене у „Сиднеј морнинг хералду” о томе да је његова амбасада била искоришћена за америчке шпијунске операције, преноси Танјуг. Индонежански министар иностраних послова Марти Наталегава је након разговора с аустралијском колегиницом Џули Бишоп у Перту рекао да је његова влада очигледно веома забринута. „Пре свега, ради се о поверењу”, истакао је Наталегава.

------------------------------------------------------------

Медведев: Америчко „цинично шпијунирање”

Москва – САД су суочене са тешким задатком поправке штете коју су претрпеле због оптужби да су шпијунирале лидере савезничких земаља, сматра руски премијер Дмитриј Медведев, преноси Танјуг. „Није баш пријатно кад вас шпијунирају... па су лидери љути. И ја их разумем”, рекао је Медведев у интервјуу Ројтерсу, додавши да шпијунажа није неуобичајена, али „ако се претпостави да није учињена на апсолутно циничан начин”. „Да ли ситуација може да се смири? Мислим да је то могуће. Али, да будем искрен, никаква убеђивања и обећања овде не могу помоћи. Шта можеш да кажеш у оваквој ситуацији: ’Извините, нећемо то више радити’ или ’Нећемо покушавати да вас прислушкујемо’. Нико у то неће поверовати.”