Рат двеју ружа

Угледао сам га код контејнера у нашој улици. Скупљао је картон који је уредно слагао на кола мањег габарита у која је био упрегнут пони. Жику сам упознао још док је радио у "Градској чистоћи" и помогао ми да се ратосиљам старог намештаја. Обрадова се сусрету са мном. Позвах га да у хладовини попушимо по једну цигарету. Рекох да би требало и понија да склони са сунца.

– Ови твоји се угледали на оне праве криминалце, па су почели да се обрачунавају као мафиозе – гађах Жику из неба право међу ребра, алудирајући на недавни обрачун "дивљих" цвећара на платоу испред главног улаза у Ново гробље.

– Све их познајем, то је био обрачун двеју породица. У игри су велике паре које доноси продаја на том месту. А иза тога се ваљају и неке љубавне афере. Покушао сам да смирим ситуацију, али нисам успео. Остало ми је да будем само посматрач – готово снебивајући се рече Жика.

– То ми личи, будући да је реч о обрачуну међу цвећарима, на један много далеки догађај у историји познат као "рат двеју ружа". Средином петнаестог века у Енглеској су се водиле династичке борбе око престола и то између домова Ланкастера и Јорка. Рат је назван по томе што су Јоркови у свом амблему имали белу, а Ланкастерови црвену ружу. Чини ми се да је плато испред главног улаза на Ново гробље трон за који се боре те две породице које познајеш, јер чујем да се тамо као од шале дневно обрне пазар и до 20.000 динара. То, богами, није за потцењивање – одржах мали час историје Жики између два дима.

– Је ли, богати, и шта је било с том белом и црвеном ружом или како се већ зову ти Енглези? Баш си ме заинтересовао.

– Па, обе породице су имале исто порекло од Едварда Трећег. Ланкастерови су држали престо од 1399. године, али је дошло до хаоса када је на трону био Хенри Шести, па је током једног његовог напада лудила 1453. искоришћена прилика да на власт дође војвода од Јорка...

– Јоој, па то је немогуће, као да се историја понавља. То продајно место код главног улаза, још пре двадесет година, чувао је за себе Пера који се толико нафатирао лове, да је побеснео. Мислио је да му је све дозвољено. А сви смо знали да до тог места није дошао случајно, јер му је брат од стрица Мика имао одличне везе у граду, па и у самим "Погребним услугама". Пошто се више није могло живети од Периног терора, малтретирања, пијанства, Микин најстарији син Јова једне ноћи сачека Перу и добро га излема, толико да бар месец дана није могао да буде испред Новог гробља. Тако су Микина деца створила шансу да почну да продају цвеће и тако се огребу за неки динар – расприча се Жика тражећи ми још једну цигарету, јер му се баш диванило.

– Е, али се Хенри Шести опоравио од лудила и био спреман на освету. Убрзо се вратио на престо...

– Ово је невероватно, невероватно! Знаш ли ти да се и Пера опоравио после два месеца. Довео је неке своје апаше и једног дана распалише моткама по Јовиној и главама његове браће и сестара. Крв до колена. Побегоше Микина деца главом без обзира. Оста иза њих разбацано цвеће, и беле и црвене руже. Молим те, кажи ми шта је даље било у тој енглеској историји – сетивши се тог догађаја поче Жика да се смеје на сав глас.

– Шта би могло друго да се деси него да се рат двеју ружа настави. Освета за осветом. Јоркови су успели 1461. године да на престо доведу Едварда Четвртог, али се ни Хенри Шести није дао. Да би га умирили за вечита времена, убили су га у Лондонској кули 1471. године... – е, овде направих мању драмску паузу, пошто је већ пала једна глава.

– Ма, ти мене зафркаваш!? Причаш о мојим пријатељима, о тим нашим породицама, а говориш ми као да се некада давно догађало у Енглеској. Ово ти кажем зато што су Микини синови искористили свадбу када им се женио неки рођак, па су Перу пијаног, који је такође био присутан на слављу, одвели до пољског клозета а да то нико не примети, одвалили даске са седишта и гурнули га у септичку јаму – казивао је Жика и с неверицом гледао у мене.

– Богами, рат беле и црвене руже се дуго још водио. Када је Едвард Пети требало да седне на престо уместо Едварда Четвртог, појави се брат овог потоњег, даса Ричард Трећи који рече свом нећаку: "Бриши, мали, са трона, ниси ти за то!" Ем што отера Едварда Петог и његовог млађег брата да би их касније убио, ем од Ричардових, из дома Јорк, више нико није смео ни да помене претензије на власт – ту застадох гледајући у Жику и питајући се да ли он ишта од свега овог разуме.

– Тако су и Микини међу собом повадили очи. Свако је мислио да је плато испред главног улаза у Ново гробље његов и другима није дао да присмрди. Стојан, Микин средњи син, личио је на Тарзана, стао би тамо и са висине надгледао продају цвећа. То је био Микин Ричард Трећи, јел′ тако? – упита ме Жика.

– Откуд, Жико, да ја то знам. Ја ти причам историју, а ти ми кажеш да говорим о твојим пријатељима. Ни мени није све јасно. Ричард Трећи није дуго владао, пошто се међу "црвеним ружама", Ланкастеровима, узбуркаше духови. Хенри Тјудор или у историји познатији као Хенри Седми на Босвортском пољу уби Ричарда Трећег. Објави да рат између беле и црвене руже престаје. Ожени неко момче Ланкастерче са девојком из дома Јорк, па тако учврсти везу две династије. Јоркови су покушали још једном нешто да измене, као нешто се побунили, али их је Хенри Седми средио док си рекао бритва, мој Жико – огласих другару крај часа историје.

– Ови се моји и даље туку, није помогла ни Перина смрт, а ни женидбе и удаје између чланова двеју породица. Било би можда све у реду, да једна млада и лепа жена из Перине фамилије није отета са својим дететом и одведена у одаје једног кабадахије из Микине породице. Него, да те питам нешто на крају: јесу ли моји пријатељи, па и ја, Енглези?

– Изгледа – одговорих кратко Жики.