Припрети политичару

Ни такозваним патриотама ни такозваним демократама на памет није пало да питају грађане било шта о Уставу док су га писали у ситним ноћним сатима. Жељко Ожеговић, председник Општине Нови Београд и члан Демократске странке, на начину доношења Устава доказује колико мало грађани Србије утичу на политику. "Ако су чланови неке странке, грађани имају осећај да утичу на доношење коначних политичких одлука, али ако нису, изгледа им да нигде не могу да искажу своје ставове, предлоге и иницијативе", каже Ожеговић и додаје да покушава нешто да промени у својој општини, странци, Србији. Зато Стална конференција градова и општина са Швајцарцима ради пројекат грађанског учешћа у политици.

"Они имају дугу традицију и достигли су ниво када се грађани питају о скоро свим одлукама", каже Ожеговић. Политичари су у том случају пропагатори једног од начина решавања проблема и личе на људе који у телевизијским рекламама објашњавају зашто је боље прати рубље "аријелом" односно "дуелом". Када су грађани толико укључени у доношење одлука онда као  у Данској на локалне изборе излази око 95 одсто бирача, јер знају да могу  да изаберу своје представнике на које могу да утичу скоро свакодневно.

Примери Данске и Швајцарске показују нешто што просечни грађанин Србије још тешко схвата, а што психолог Жарко Требјешанин сажима у реченицу: "Није сва политика у односу Буша и Путина".

Још се Драгољуб Јовановић, лидер Земљорадничке странке, жалио пре Другог светског рата да су његова објашњења сељацима како могу лакше и више да произведу да би боље живели прекидана питањима о односима између Хитлера, Чембрлена, Стаљина...

Просечан грађанин Србије и даље ће више времена проводити у распредању односа у троуглу Тадић–Коштуница–Николић, него што ће покушавати да реши неки проблем на који може да има утицај. Релативно велика излазност грађана на изборе показује да људима не смета што се, како каже, Немања Ненадић, програмски директор "Транспарентност Србија", "грађани на изборима опредељују за листе, а не кандидате и што бирају мачку у џаку".

О заинтересованости грађана за политику – упркос лажним обећањима политичара, њиховом богаћењу, свакодневној мучној борби већине становништва да преживи – сведочи и податак да су на телевизијама међу најгледанијим информативне емисије. "Пренос седнице Скупштине Србије на којој је Томислав Николић биран за председника Скупштине  био је тог дана најгледанији телевизијски програм. То је доказ да грађане политика и те како занима", тврди Требјешанин.

Како грађане заинтересоване за политику укључити у доношење одлука, питање је на које Ожеговић одговара помало неочекивано, имајући у виду да је и партијски функционер. Он мисли да је један од најбољих начина да се то уради посредством невладиних организација. "Код нас је одијум јавности према неколико невладиних организација пренет на све НВО. То је грешка, јер кроз НВО грађани могу да утичу на многе одлуке и да притискају политичаре. НВО могу да исправе многе аномалије, али је боље да делују заједно са државним институцијама", каже Ожеговић. 

Политика је бављење јавним добром, подсећа проф. др Жарко Требјешанин па зато  грађани могу да учествују у политици на више нивоа, као чланови странака, невладиних организација, удружења грађана, покрета против насиља или за заштиту животиња. "Немогуће је без странака, али није све ни у њима", закључује Требјешанин.

Било би ово још тачније када би странке биле демократичније. Ожеговић каже да отварање дијалога са грађанима почиње отварањем разговора у странкама. "То ће вратити поверење у странке", каже Ожеговић и додаје: "Требало би улагати жалбе на људе који не раде добро или нису испунили обећања. Персонализација је јако важна у политици, јер грађани хоће да знају за кога ће гласати." Тачку ставља Требјешанин тврдећи да би грађани требало да оцењују потезе владе и да странке треба критиковати, јер чланство то не ради пошто хоће да напредује у партијској хијерархији. "Све треба критиковати како се не би створила клима да се бира господар већ чиновник који ће радити у интересу грађана. Они су изабрани да би остварили програм, а ако га не остваре морају претрпети критику или смену."

Ако не можете да позовете политичара на кафу, ако неће да прочита ваше обично или електронско писмо, ако неће да чује ваше мишљење изречено посредством НВО – не дајте му свој глас, смените га. Доћи ће други који ће са вама попити кафу.