Дух империје у Будви

Раскошна хеленска цивилизација и моћна Римска империја вековима су се одржавале у огромном делу планете, а један мали део античког духа развијао се и на територији данашње Будве. Богата археолошка налазишта сведоци су тадашње културе на Медитерану. О начину живота, навикама и делатностима становништва много говоре предмети нађени у некрополама, односно гробљима. Антички човек је веровао да ће покојнику затребати понеки лични предмет, па се о овоземаљском животу старих Будвана може сазнати на основу ствари са којима су мртве испраћали у гробове. Иако је Будва ризница ископина и налазишта, некропола углавном, у Музеју града Будве тек недавно је први пут отворена једна археолошка изложба. Реч је поставци "Благо будванске некрополе" која ће у јеку туристичке сезоне упознавати посетиоце са давном историјом града.

Аутори изложбе су археолози Јелена Јелушић и Милена Врзић, и Јово Ђуровић, конзерватор. Одабрали су 53 експоната, део материјала који је пронађен приликом проналаска будванске некрополе 1937. године. Овом изложбом се обележава 70 година од открића античке Будве.

– Приликом копања темеља за изградњу хотела "Авала" у Будви 1937. године мајстори су наишли на гробнице које потичу из античке ере. Археолози су пронашли предмете који су сахрањивани заједно са покојницима. Део гробних прилога пренесен је у Музеј кнеза Павла у Београду, данашњи Народни музеј, а остатак је требало да краси хол хотела. Међутим, после Другог светског рата примерцима који су остали у "Авали" се губи сваки траг, тако да у Будви није остао ниједан антички предмет пронађен те године. Део тих експоната је завршио у приватним колекцијама. Остатак се чува у Народном музеју у Београду, Историјском музеју Црне Горе са Цетиња, Археолошком музеју из Загреба и Археолошком музеју из Сплита. Они су нам уступили експонате за ову изложбу – објашњава Јелена Јелушић.

Судећи по експонатима, живот некадашњих становника Будве обиловао је префињеним и украшеним рукотворинама. Захваљујући разгранатој трговини, у Будву су стизали различити материјали, а занатлије старог века правили су покућство, накит и оружје од глине, бронзе, керамике, ћилибара и стакла. Имућни грађани су ручавали из високостилизованих глинених здела. Жене су, шетајући градом чије су терме, тргови и храмови били исклесани од камена, носиле обојене бронзане лонце и посуде са елегантном орнаментиком. Стављале су минђуше и наруквице тек пошто је у њих уграђено и зрно драгог камена. "Играчке" одраслих била су копља, штитови и накит, док су се њихова деца играла глиненим луткама и звечкама од печене земље.

– Углавном је непознаница да је Будва била важан центар провинције Далмације. Циљ нам је да овом поставком давно ишчезлу цивилизацију приближимо данашњим генерацијама. То је јако старо, а недовољно познато наслеђе. Најстарији експонати потичу из шестог века пре нове ере, а најмлађи из трећег века нове ере. У грчком периоду поред покојника стављани су предмети из свакодневног живота, глинене посуде, накит и наоружање. И код Римљана, упркос ритуалу спаљивања покојника, веровало се да покојник има потребе везане за физичку егзистенцију, па су уз пепео у урне полагали предмете који ће му користити у другом животу – додаје ауторка изложбе.