Сизифовски посао Есада Гицића

Нови Пазар – Есад Гицић, власник туристичке агенције "Еко" сваке сезоне води туристе да виде пирамиде египатских фараона, атински Акропољ и да уживају у раскоши и лепоти Кушадасија. У свом граду Гицић се бави сизифовским послом. Покушава да своје суграђане преваспита и научи да не бацају отпатке поред пута до Ђурђевих ступова.

Есад свакодневно препешачи три и по километара до манастира. Одозго, са "крова Србије" Нови Пазар се види као на длану. Држава дала паре, путари поставили асвалт, раван као стакло, урадили ивичњаке и банкине. Гицић и његов пријатељ купили десет дрвених, лепо офарбаних корпи за отпатке, поставили кесе.

Сваког јутра Есад за време обавезне шетње до манастира, што му дође као јутарња гимнастика, покупи кесе са отпацима из корпи, али га љути што многи други шетачи и даље разним отпацима "оките" ливаду с обе стране пута, као да не виде корпе. Додуше, неки су их видели, свиделе им се, па већ неке корпе недостају. – Есад ће да купи нове.

Да су шумарци око пута према Немањиној задужбини омиљено излетиште Новопазараца може се видети на сваком кораку.

О савременим навикама сведоче испражњене боце кока-коле, згужване паклице "малбора" и масни папири од сендвича, а о лошим навикама то што је све то ту остало. Кад други пут изађу мораће да потраже друго, чистије место.

Заједно са Ђурђевим ступовима на Листи светске културне баштине налази се и манастир Сопоћани, кога због лепоте фресака називају и бисером средњевековног зидног сликарства.

Река Рашка, која извире поред задужбине Уроша првог, због лепоте се дуго убрајала уприродне бисере. Сада тај назив може да оправда само на извору, а река је, што се више приближава граду, кога и својом водом поји, све прљавија.

Низводно од Пазаришта у Рашки нема риба. Све отпадне воде, које "производе" Нови Пазар, његови становници и индустрија, уливају се у реку Рашку. Пречишћиваче отпадних вода има само ТК "Рашка" и ретки приватници. Понекад Рашка и њена притока Јошаница поплаве од хемикалија које отичу из погона за фарбање и каменовање џинс платна, или од – муке.

Канализациона мрежа, коју приградска насеља обично у предизборно време добијају, води до реке. Колектор отпадних вода никако да се заврши а за одговарајуће уређаје за пречишћавање, кажу треба много пара.

И док отпадне воде отичу Рашком, чврсти отпад би из овог града требало да иде узбрдо, до депоније на Голом брду. Комуналци се уобичајено жале да је Голо брдо далеко 20 километара, понекад псују оног ко је депонији тамо одредио место, жале се да немају довољно радника, камиона и пара, али свакодневно тамо одвозе стотинак кубних метара отпада.

Понека гомила отпада, која "спонтано" настане у граду, покаже да се између комуналаца и оних који смеће бацају победници смењују. Можда на радост дечака Рома који вежба улогу истраживача.

Скоро свака "класа" младића, који дуг отаџбини одужују без пушке као цивили у комуналном предузећу добије и "војнички" задатак да очисти обале и корито Рашке на делу тока кроз град.

Изгледа узалуд, јер многима речно корито замењује контејнер. Зато су врбаци око реке, чак десетак километара низводно од града, "окићени" пластичним кесама и осталим, никоме потребним стварима.

Вода свашта носи, али и слику о људима који живе на њеним обалама. Задужени за чистоћу ће рећи да је Нови Пазар сада чистији него кад су, прошле године, штрајковали комуналци, али неће моћи да порекну да би могао и морао да буде још чистиј.

Есад Гицић настоји да пут до Ђурђевих ступова учини лепшим. Онима који дођу да виде Сопоћане, или Нови Пазар, или овуда само пролазе јасно је да Гицић нема много следбеника. Нажалост.