Sizifovski posao Esada Gicića

Novi Pazar – Esad Gicić, vlasnik turističke agencije "Eko" svake sezone vodi turiste da vide piramide egipatskih faraona, atinski Akropolj i da uživaju u raskoši i lepoti Kušadasija. U svom gradu Gicić se bavi sizifovskim poslom. Pokušava da svoje sugrađane prevaspita i nauči da ne bacaju otpatke pored puta do Đurđevih stupova.

Esad svakodnevno prepešači tri i po kilometara do manastira. Odozgo, sa "krova Srbije" Novi Pazar se vidi kao na dlanu. Država dala pare, putari postavili asvalt, ravan kao staklo, uradili ivičnjake i bankine. Gicić i njegov prijatelj kupili deset drvenih, lepo ofarbanih korpi za otpatke, postavili kese.

Svakog jutra Esad za vreme obavezne šetnje do manastira, što mu dođe kao jutarnja gimnastika, pokupi kese sa otpacima iz korpi, ali ga ljuti što mnogi drugi šetači i dalje raznim otpacima "okite" livadu s obe strane puta, kao da ne vide korpe. Doduše, neki su ih videli, svidele im se, pa već neke korpe nedostaju. – Esad će da kupi nove.

Da su šumarci oko puta prema Nemanjinoj zadužbini omiljeno izletište Novopazaraca može se videti na svakom koraku.

O savremenim navikama svedoče ispražnjene boce koka-kole, zgužvane paklice "malbora" i masni papiri od sendviča, a o lošim navikama to što je sve to tu ostalo. Kad drugi put izađu moraće da potraže drugo, čistije mesto.

Zajedno sa Đurđevim stupovima na Listi svetske kulturne baštine nalazi se i manastir Sopoćani, koga zbog lepote fresaka nazivaju i biserom srednjevekovnog zidnog slikarstva.

Reka Raška, koja izvire pored zadužbine Uroša prvog, zbog lepote se dugo ubrajala uprirodne bisere. Sada taj naziv može da opravda samo na izvoru, a reka je, što se više približava gradu, koga i svojom vodom poji, sve prljavija.

Nizvodno od Pazarišta u Raški nema riba. Sve otpadne vode, koje "proizvode" Novi Pazar, njegovi stanovnici i industrija, ulivaju se u reku Rašku. Prečišćivače otpadnih voda ima samo TK "Raška" i retki privatnici. Ponekad Raška i njena pritoka Jošanica poplave od hemikalija koje otiču iz pogona za farbanje i kamenovanje džins platna, ili od – muke.

Kanalizaciona mreža, koju prigradska naselja obično u predizborno vreme dobijaju, vodi do reke. Kolektor otpadnih voda nikako da se završi a za odgovarajuće uređaje za prečišćavanje, kažu treba mnogo para.

I dok otpadne vode otiču Raškom, čvrsti otpad bi iz ovog grada trebalo da ide uzbrdo, do deponije na Golom brdu. Komunalci se uobičajeno žale da je Golo brdo daleko 20 kilometara, ponekad psuju onog ko je deponiji tamo odredio mesto, žale se da nemaju dovoljno radnika, kamiona i para, ali svakodnevno tamo odvoze stotinak kubnih metara otpada.

Poneka gomila otpada, koja "spontano" nastane u gradu, pokaže da se između komunalaca i onih koji smeće bacaju pobednici smenjuju. Možda na radost dečaka Roma koji vežba ulogu istraživača.

Skoro svaka "klasa" mladića, koji dug otadžbini odužuju bez puške kao civili u komunalnom preduzeću dobije i "vojnički" zadatak da očisti obale i korito Raške na delu toka kroz grad.

Izgleda uzalud, jer mnogima rečno korito zamenjuje kontejner. Zato su vrbaci oko reke, čak desetak kilometara nizvodno od grada, "okićeni" plastičnim kesama i ostalim, nikome potrebnim stvarima.

Voda svašta nosi, ali i sliku o ljudima koji žive na njenim obalama. Zaduženi za čistoću će reći da je Novi Pazar sada čistiji nego kad su, prošle godine, štrajkovali komunalci, ali neće moći da poreknu da bi mogao i morao da bude još čistij.

Esad Gicić nastoji da put do Đurđevih stupova učini lepšim. Onima koji dođu da vide Sopoćane, ili Novi Pazar, ili ovuda samo prolaze jasno je da Gicić nema mnogo sledbenika. Nažalost.