Од ковања до ливења

Јаша Томић – Ковачница, како у општини Сечањ зову фабрику у којој су се својевремено обрађивали челични блокови за тракторске моторе, већ годинама је закоровљена након што је практично крахирала заједно с већим делом наше привреде. Пре непуне две године њу је из стечаја купио словеначки "Цимос". Ових дана је наговештено да би кроз месец дана овде требало да започне нова производња.

Фабрика из Јаше Томића је у свом зениту (уочи кризе и санкција) запошљавала око 400 радника и била једна од главних кооперанта београдског ИМТ-а. С наглим смањењем производње трактора било је и све мање посла за ковачницу недалеко од границе с Румунијом. Она је западала у све веће пословне тешкоће тако да нису успели ни покушаји опоравка након укидања санкција и изнајмљивања хала и опреме ИМТ-у. Није се појављивао ни инвеститор који би унео свеж новац, обновио производњу и нашао платежно способне купце. Током 2005. када је фабрика већ била у стечају појавила се могућност да се прода словеначком "Цимосу" и то се крајем те године и догодило.

Заговорницима овог посла главни аргумент је наводно добро искуство једне друге овдашње фирме – Фабрике алатних машина (ФАМ) у Сечњу. Она је пословала у саставу Ливнице из Кикинде коју је 2004. на тендеру купио копарски  "Цимос". Приликом купопродаје ФАМ је био на издисају са свега 48 радника.

Менаџери овог предузећа данас констатују да су Словенци у потпуности променили производни програм, фабрика се бави ливењем алуминијумских делова за аутомобиле и они се данас уграђују у најпознатије светске марке: BMW, Тојоту, Волво, Пежо, Ситроен, Форд, а сва производња се извози. Ради се у три смене, плате су редовне, измирена су сва дуговања према радницима из претходног периода. Од приватизације до данас примљено је 200 нових радника.

Ковачница у Јаши Томићу, за коју се месецима говорило да ће је нови газда продати као "старо гвожђе", јер су мештани  видели да се извози стара опрема, сада је у саставу сечањског ФАМ-а, односно "Цимоса", и најављују јој лепу будућност.

Након вишемесечног обнављања свих објеката који су годинама прокишњавали, а били су захваћени и поплавом, овде је постављен темељ за прву од 12 преса за ливење аутомобилских делова од алуминијума, с тим да ће се ту лити нешто већи комади.

У августу ове године почиње производња, а 2008, како планирају инвеститори, обе ливнице ће запошљавати око 600 радника. Предвиђа се и проширење производње на машинску обраду ливова.

На то да све није као из бајке скрећу пажњу радници. У ФАМ-у, односно новој алуминијској индустрији, за рад у три смене у халама које се не хладе и где је лети температура несношљива, заради се око 200 евра месечно.

Када су ишли на обуку у Бузет у Истри, где постоје слични погони, Сечањци су сазнали да су плате тамошњих радника најмање пет пута веће. Овде је, веле, донекле добро плаћен само менаџмент.

Ђ. Ђукић

--------------------------------------------------------------------------

Ускоро решење у РК Београд

Стечај који је у предузећу Робне куће Београд (РКБ) уведен 15. маја 2002. године и невоље кроз које су РКБ прошле од тада требало би ускоро да буду окончани. Према речима Млађана Динкића, ресорног министра, једно од решења могло би бити да се за почетну цену приликом продаје РКБ одреди она којом би се намирили повериоци (око 105 милиона евра), али и испунили захтеви за исплату акција радника који су годинама радили у овом предузећу.

"Робне куће" су у току стечајног поступка пролазиле кроз протесте, штрајкове глађу, уверавања премијера Војислава Коштунице о могућој реорганизацији, разочарања и надања... Данас се међу бившим и садашњим радницима први пут може чути како имају поверења у најновија обећања власти, министра Динкића.

Миланка Митровић из Удружења акционара РКБ објаснила је да је на недавном састанку са Млађаном Динкићем договорено да се пронађе "у овом тренутку набоље решење".

– Министар је рекао да би требало да и ми дамо свој предлог у вези са окончањем стечаја у предузећу. Учинићемо то на састанку који ћемо ускоро имати са њим – рекла је Митровићева.

Донедавно је Удружење акционара РКБ као могуће решење прихватало само реорганизацију. Ипак, чини се да су сада њихови ставови нешто другачији.

Б. Д. П.

--------------------------------------------------------------------------

 Аустријанци обнављају "Воћар"

Коцељева – Фабрика за прераду воћа и поврћа "Воћар" у Коцељеви, коју је 31. јула прошле године за 105.840.000 динара купио познати аустријски произвођач сокова "Раух", пример је успешне приватизације из стечаја. "Воћар" је први пут приватизован 2004. године, када га је за свега 6.700.000 динара обвезница старе девизне штедње купио конзорцијум физичких лица на челу са Загорцем Каратошићем из Београда.

Неизмирени (наслеђени дуг од 130.000.000 динара) био је разлог за раскид купопродајног уговора, али и за увођење стечаја.

Са хладњачом од 460 тона, осам тунела за сушење шљиве (капацитета 70 тона дневно), линијом за вађење коштица, као и погонима за производњу конзервираног воћа и поврћа, "Воћар" је својевремено било познато индустријско-пољопривредно предузеће.

Када је радио пуним капацитетом имао је 270 стално запослених радника и 200 сезонаца. У стечај се ушло 12. априла 2006. године са 170 запослених, а само три и по месеца касније предузеће је понуђено на лицитацији по почетној цени од 75.000.000 динара.

Аустријски концерн "Раух" основан је 1919. године, а данас има предузећа у Италији, Мађарској, Чешкој, Словачкој, Словенији, Хрватској, Румунији и Србији. Запошљава више од 10.000 радника и остварује годишњи промет од преко 500 милиона евра (извози у 70 земаља света).

Куповином "Воћара" страни инвеститор намерава да у Коцељеви створи центар за производњу брендираних напитака ("хепи деј", "браво", "натива", "фреш", "ајс ти"...) и воћних концентрата на Балкану.

– "Раух" је одмах ушао у процес модернизације фабрике и припреме за обнову производње, која би требало да почне до краја јула. У овај првој фази уложено је 11 милиона евра, док су у другој планиране инвестиције од 16 до 20 милиона евра. На посао је већ примљено 25 радника, а ускоро би требало да буде ангажовано још шездесетак – каже за наш лист председник СО Коцељева Милутин Цвејић.

У СО очекују да ће долазак "Рауха" поспешити пољопривредну производњу у читавом овом крају, поготово воћарство и повртарство.

Захваљујући аустријском концерну, као и руском "Фениксу", који је од локалне самоуправе закупио грађевинско земљиште на 85 година са намером да сагради модерну халу од 4.000 квадрата за производњу ликера и вотке, ниво директних страних инвестиција по глави становника у малој посавотамнавској општини Коцељеви достигао је износ од 1.500 евра.

М. Мијушковић

--------------------------------------------------------------------------

"Нова Топличанка" оживљава стару

Прокупље – Кад кажем да је само дневни губитак воде у фабричкој мрежи био преко 60 метара кубних онда можете лако израчунати да је око 1,3 милиона динара годишње практично бацано само на то. А тек прокисли кровови, подигнути подови, зарђале машине... Била је то суморна слика Индустрије памучних предива "Топличанка" у Прокупљу, коју смо купили пре годину дана. Oвим речима дочекује нас Милан Љубојевић, директор "Нове Топличанке" која се убрзано обнавља и већ постиже добре пословне резултате.

У фабрици затичемо раднике који још раде на рашчишћавању појединих производних хала, одакле је, како кажу, већ однето 875 кубних метара отпада. Љубојевић нам показује како се оспособљавају старе машине, којима ће се ускоро придружити и друге из увоза, најсавременије, па ће тако ова фабрика проширити производни програм на санитетску и цикцак вату, козметичке тупфере, али и на чешљано предиво.

Кад остваре и ову производњу, тврди директор, онда се може сматрати да је "Нова Топличанка" стала на сопствене ноге, да може да остварује истинску добит и да отвара нова радна места.

– Прво смо добили 47 тона памука, имамо готових производа од преко двадесет тона, а у току је прерада још седам-осам тона – казује за "Политику" Љубојевић, иначе Новосађанин који се, како сам вели, потпуно прилагодио људима и животу у Топлици.

Овако нешто нико није могао ни да претпостави само годину дана раније. Три и по године, наиме, "Топличанка" се налазила у стечају. За то време њена имовина је пропадала, инсталације су уништаване, струја због дугова искључена, више од хиљаду радника "на белом хлебу".

А онда се појавила фирма "Ју бизнис" која је и такву фирму одлучила да купи, како би затворила свој ланац прераде памука. Тако је настала "Нова Топличанка". Показало се, каже за наш лист Драган Пауновић, шеф канцеларије регионалне Привредне коморе, да се успешна приватизација може обавити и из стечаја, за шта је овај случај најбољи пример, наводећи да свако ново радно место у овој општини, где преко девет хиљада душа чека посао, много значи.

Све ово догађало се у марту и априлу прошле године, а већ до краја те године само део обновљене фабрике успео је да произведе и прода 240 тона кардираног памучног предива. У првих пет месеци ове године произведено је нових 300 тона и прве количине су кренуле у извоз, у Македонију 15 и БиХ 10 тона.

У току су припреме, каже директор, да се као основа за фротирске тканине уведе производња двожичног предива. Оно је до сада увожено, а нов производ из Прокупља нумере 34/2 са 250 увоја, као специјално предиво, снабдеваће "Милтекс" из Лознице и друге произвођаче фротира у бившим републикама СФРЈ.

– За почетак запослили смо 135 радника, ових дана смо примили и 20 приправника. Кад очистимо фабрику од отпада, обновимо производњу чешљаног предива, на чему сада радимо, и постигнемо европски квалитет нашег предива, тад можемо рачунати и на отварање још доста нових радних места. Оптимисти смо и ја и радници тако да мислимо да ће се то убрзо догодити. Верујем у ове људе. Увели смо и избор најбољег радника сваког месеца, којег новчано награђујемо – каже директор Љубојевић.

Д. Борисављевић