Od kovanja do livenja

Jaša Tomić – Kovačnica, kako u opštini Sečanj zovu fabriku u kojoj su se svojevremeno obrađivali čelični blokovi za traktorske motore, već godinama je zakorovljena nakon što je praktično krahirala zajedno s većim delom naše privrede. Pre nepune dve godine nju je iz stečaja kupio slovenački "Cimos". Ovih dana je nagovešteno da bi kroz mesec dana ovde trebalo da započne nova proizvodnja.

Fabrika iz Jaše Tomića je u svom zenitu (uoči krize i sankcija) zapošljavala oko 400 radnika i bila jedna od glavnih kooperanta beogradskog IMT-a. S naglim smanjenjem proizvodnje traktora bilo je i sve manje posla za kovačnicu nedaleko od granice s Rumunijom. Ona je zapadala u sve veće poslovne teškoće tako da nisu uspeli ni pokušaji oporavka nakon ukidanja sankcija i iznajmljivanja hala i opreme IMT-u. Nije se pojavljivao ni investitor koji bi uneo svež novac, obnovio proizvodnju i našao platežno sposobne kupce. Tokom 2005. kada je fabrika već bila u stečaju pojavila se mogućnost da se proda slovenačkom "Cimosu" i to se krajem te godine i dogodilo.

Zagovornicima ovog posla glavni argument je navodno dobro iskustvo jedne druge ovdašnje firme – Fabrike alatnih mašina (FAM) u Sečnju. Ona je poslovala u sastavu Livnice iz Kikinde koju je 2004. na tenderu kupio koparski  "Cimos". Prilikom kupoprodaje FAM je bio na izdisaju sa svega 48 radnika.

Menadžeri ovog preduzeća danas konstatuju da su Slovenci u potpunosti promenili proizvodni program, fabrika se bavi livenjem aluminijumskih delova za automobile i oni se danas ugrađuju u najpoznatije svetske marke: BMW, Tojotu, Volvo, Pežo, Sitroen, Ford, a sva proizvodnja se izvozi. Radi se u tri smene, plate su redovne, izmirena su sva dugovanja prema radnicima iz prethodnog perioda. Od privatizacije do danas primljeno je 200 novih radnika.

Kovačnica u Jaši Tomiću, za koju se mesecima govorilo da će je novi gazda prodati kao "staro gvožđe", jer su meštani  videli da se izvozi stara oprema, sada je u sastavu sečanjskog FAM-a, odnosno "Cimosa", i najavljuju joj lepu budućnost.

Nakon višemesečnog obnavljanja svih objekata koji su godinama prokišnjavali, a bili su zahvaćeni i poplavom, ovde je postavljen temelj za prvu od 12 presa za livenje automobilskih delova od aluminijuma, s tim da će se tu liti nešto veći komadi.

U avgustu ove godine počinje proizvodnja, a 2008, kako planiraju investitori, obe livnice će zapošljavati oko 600 radnika. Predviđa se i proširenje proizvodnje na mašinsku obradu livova.

Na to da sve nije kao iz bajke skreću pažnju radnici. U FAM-u, odnosno novoj aluminijskoj industriji, za rad u tri smene u halama koje se ne hlade i gde je leti temperatura nesnošljiva, zaradi se oko 200 evra mesečno.

Kada su išli na obuku u Buzet u Istri, gde postoje slični pogoni, Sečanjci su saznali da su plate tamošnjih radnika najmanje pet puta veće. Ovde je, vele, donekle dobro plaćen samo menadžment.

Đ. Đukić

--------------------------------------------------------------------------

Uskoro rešenje u RK Beograd

Stečaj koji je u preduzeću Robne kuće Beograd (RKB) uveden 15. maja 2002. godine i nevolje kroz koje su RKB prošle od tada trebalo bi uskoro da budu okončani. Prema rečima Mlađana Dinkića, resornog ministra, jedno od rešenja moglo bi biti da se za početnu cenu prilikom prodaje RKB odredi ona kojom bi se namirili poverioci (oko 105 miliona evra), ali i ispunili zahtevi za isplatu akcija radnika koji su godinama radili u ovom preduzeću.

"Robne kuće" su u toku stečajnog postupka prolazile kroz proteste, štrajkove glađu, uveravanja premijera Vojislava Koštunice o mogućoj reorganizaciji, razočaranja i nadanja... Danas se među bivšim i sadašnjim radnicima prvi put može čuti kako imaju poverenja u najnovija obećanja vlasti, ministra Dinkića.

Milanka Mitrović iz Udruženja akcionara RKB objasnila je da je na nedavnom sastanku sa Mlađanom Dinkićem dogovoreno da se pronađe "u ovom trenutku nabolje rešenje".

– Ministar je rekao da bi trebalo da i mi damo svoj predlog u vezi sa okončanjem stečaja u preduzeću. Učinićemo to na sastanku koji ćemo uskoro imati sa njim – rekla je Mitrovićeva.

Donedavno je Udruženje akcionara RKB kao moguće rešenje prihvatalo samo reorganizaciju. Ipak, čini se da su sada njihovi stavovi nešto drugačiji.

B. D. P.

--------------------------------------------------------------------------

 Austrijanci obnavljaju "Voćar"

Koceljeva – Fabrika za preradu voća i povrća "Voćar" u Koceljevi, koju je 31. jula prošle godine za 105.840.000 dinara kupio poznati austrijski proizvođač sokova "Rauh", primer je uspešne privatizacije iz stečaja. "Voćar" je prvi put privatizovan 2004. godine, kada ga je za svega 6.700.000 dinara obveznica stare devizne štednje kupio konzorcijum fizičkih lica na čelu sa Zagorcem Karatošićem iz Beograda.

Neizmireni (nasleđeni dug od 130.000.000 dinara) bio je razlog za raskid kupoprodajnog ugovora, ali i za uvođenje stečaja.

Sa hladnjačom od 460 tona, osam tunela za sušenje šljive (kapaciteta 70 tona dnevno), linijom za vađenje koštica, kao i pogonima za proizvodnju konzerviranog voća i povrća, "Voćar" je svojevremeno bilo poznato industrijsko-poljoprivredno preduzeće.

Kada je radio punim kapacitetom imao je 270 stalno zaposlenih radnika i 200 sezonaca. U stečaj se ušlo 12. aprila 2006. godine sa 170 zaposlenih, a samo tri i po meseca kasnije preduzeće je ponuđeno na licitaciji po početnoj ceni od 75.000.000 dinara.

Austrijski koncern "Rauh" osnovan je 1919. godine, a danas ima preduzeća u Italiji, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Rumuniji i Srbiji. Zapošljava više od 10.000 radnika i ostvaruje godišnji promet od preko 500 miliona evra (izvozi u 70 zemalja sveta).

Kupovinom "Voćara" strani investitor namerava da u Koceljevi stvori centar za proizvodnju brendiranih napitaka ("hepi dej", "bravo", "nativa", "freš", "ajs ti"...) i voćnih koncentrata na Balkanu.

– "Rauh" je odmah ušao u proces modernizacije fabrike i pripreme za obnovu proizvodnje, koja bi trebalo da počne do kraja jula. U ovaj prvoj fazi uloženo je 11 miliona evra, dok su u drugoj planirane investicije od 16 do 20 miliona evra. Na posao je već primljeno 25 radnika, a uskoro bi trebalo da bude angažovano još šezdesetak – kaže za naš list predsednik SO Koceljeva Milutin Cvejić.

U SO očekuju da će dolazak "Rauha" pospešiti poljoprivrednu proizvodnju u čitavom ovom kraju, pogotovo voćarstvo i povrtarstvo.

Zahvaljujući austrijskom koncernu, kao i ruskom "Feniksu", koji je od lokalne samouprave zakupio građevinsko zemljište na 85 godina sa namerom da sagradi modernu halu od 4.000 kvadrata za proizvodnju likera i votke, nivo direktnih stranih investicija po glavi stanovnika u maloj posavotamnavskoj opštini Koceljevi dostigao je iznos od 1.500 evra.

M. Mijušković

--------------------------------------------------------------------------

"Nova Topličanka" oživljava staru

Prokuplje – Kad kažem da je samo dnevni gubitak vode u fabričkoj mreži bio preko 60 metara kubnih onda možete lako izračunati da je oko 1,3 miliona dinara godišnje praktično bacano samo na to. A tek prokisli krovovi, podignuti podovi, zarđale mašine... Bila je to sumorna slika Industrije pamučnih prediva "Topličanka" u Prokuplju, koju smo kupili pre godinu dana. Ovim rečima dočekuje nas Milan Ljubojević, direktor "Nove Topličanke" koja se ubrzano obnavlja i već postiže dobre poslovne rezultate.

U fabrici zatičemo radnike koji još rade na raščišćavanju pojedinih proizvodnih hala, odakle je, kako kažu, već odneto 875 kubnih metara otpada. Ljubojević nam pokazuje kako se osposobljavaju stare mašine, kojima će se uskoro pridružiti i druge iz uvoza, najsavremenije, pa će tako ova fabrika proširiti proizvodni program na sanitetsku i cikcak vatu, kozmetičke tupfere, ali i na češljano predivo.

Kad ostvare i ovu proizvodnju, tvrdi direktor, onda se može smatrati da je "Nova Topličanka" stala na sopstvene noge, da može da ostvaruje istinsku dobit i da otvara nova radna mesta.

– Prvo smo dobili 47 tona pamuka, imamo gotovih proizvoda od preko dvadeset tona, a u toku je prerada još sedam-osam tona – kazuje za "Politiku" Ljubojević, inače Novosađanin koji se, kako sam veli, potpuno prilagodio ljudima i životu u Toplici.

Ovako nešto niko nije mogao ni da pretpostavi samo godinu dana ranije. Tri i po godine, naime, "Topličanka" se nalazila u stečaju. Za to vreme njena imovina je propadala, instalacije su uništavane, struja zbog dugova isključena, više od hiljadu radnika "na belom hlebu".

A onda se pojavila firma "Ju biznis" koja je i takvu firmu odlučila da kupi, kako bi zatvorila svoj lanac prerade pamuka. Tako je nastala "Nova Topličanka". Pokazalo se, kaže za naš list Dragan Paunović, šef kancelarije regionalne Privredne komore, da se uspešna privatizacija može obaviti i iz stečaja, za šta je ovaj slučaj najbolji primer, navodeći da svako novo radno mesto u ovoj opštini, gde preko devet hiljada duša čeka posao, mnogo znači.

Sve ovo događalo se u martu i aprilu prošle godine, a već do kraja te godine samo deo obnovljene fabrike uspeo je da proizvede i proda 240 tona kardiranog pamučnog prediva. U prvih pet meseci ove godine proizvedeno je novih 300 tona i prve količine su krenule u izvoz, u Makedoniju 15 i BiH 10 tona.

U toku su pripreme, kaže direktor, da se kao osnova za frotirske tkanine uvede proizvodnja dvožičnog prediva. Ono je do sada uvoženo, a nov proizvod iz Prokuplja numere 34/2 sa 250 uvoja, kao specijalno predivo, snabdevaće "Milteks" iz Loznice i druge proizvođače frotira u bivšim republikama SFRJ.

– Za početak zaposlili smo 135 radnika, ovih dana smo primili i 20 pripravnika. Kad očistimo fabriku od otpada, obnovimo proizvodnju češljanog prediva, na čemu sada radimo, i postignemo evropski kvalitet našeg prediva, tad možemo računati i na otvaranje još dosta novih radnih mesta. Optimisti smo i ja i radnici tako da mislimo da će se to ubrzo dogoditi. Verujem u ove ljude. Uveli smo i izbor najboljeg radnika svakog meseca, kojeg novčano nagrađujemo – kaže direktor Ljubojević.

D. Borisavljević