Акрофобија

Политичари у Србији неостварена обећања често покривају новим, често нереалним, а све у циљу продужења наде и народног стрпљења. Прави пример за то јесте давно обећана градња нових станова у краљевачкој Доситејевој улици. Тамо живи око хиљаду људи, у зградама зиданим одмах после Другог светског рата, многи од њих у собицама од петнаестак квадратних метара. Ту нема посебног купатила, свуда је влага и мемла... Услови су још погоршани после земљотреса, па је станарима обећано да се читаво насеље, како се говорило, ревитализује.

Причу о ,,ревитализацији” поменутог насеља покренула је, одмах после земљотреса, локална власт предвођена демократама. Првобитна замисао била је да се гради 650 нових станова, кредитом од две европске банке у износу од чак 18 милиона евра. Гарант тог кредита требало је да буде држава. Међутим, крајем прошле године нова власт, то јест министар Млађан Динкић је представнике Европске инвестиционе банке обавестио да се тај пројекат више не сматра инвестиционим приоритетом. И био је то први хладан туш за тек конституисану полетну локалну власт. Али, упорношћу народних посланика, којом су се хвалили и позициони и опозициони, Народна скупштина, ипак, доноси одлуку да држава буде гарант кредита, али од осам милиона евра. Томе се у Краљеву прилагођавају, па се планира градња четири зграде од 360 станова.

Убрзано се ради на изради студије изводљивости, доносе се урбанистичке одлуке о парцелама, разговара се и договара са будућим становницима... Уз то, локалне службе обезбеђују информације и документацију за представнике Развојне банке Савета Европе. Све је наизглед готово, што у јулу ове године министар Велимир Илић, баш у Доситејевој улици, обраћајући се грађанима, и потврђује. 

И док поменута банка од Владе Србије само очекује подношење кредитног захтева, министар Илић ће пре неколико дана јавно, пред новинарима и Драганом Јовановићем, градоначелником Краљева, изјавити: „Знате, видећемо, разговараћемо за 2015. годину. Нема сада ни потребне документације, пројекта, а нема пара без пројекта. Затим, нико није са људима у Доситејевој разговарао, они ме зову, кажу ми, неће на шести, седми спрат, високо им, ваљда су старији, па хоће у приземље, а тамо не могу сви...”

Узвратио му је градоначелник Јовановић: „Ово први пут чујем, а сву документацију која нам је тражена смо послали, па смо чак од представника банке добили и похвале. Сумњам и да је министар Крстић о овоме детаљно обавештен.”

Тако је текао тај ,,комшијски” дијалог између министра и градоначелника, а сутрадан су овдашњи огранци ДС-а и ЛДП-а реаговали тражећи, због неспособности, оставке градоначелника Краљева и чланова Градског већа...