Не плашите се стечаја

Керолин Јунгр, шеф канцеларије Светске банке у Београду, бар што се Србије тиче може мирна да се врати у Вашингтон. Последње радне дане у београдској канцеларији обележиле су добре вести: трогодишњи Програм подршке земљи, који се поклопио са њеним мандатом, протекле недеље приведен је крају одлуком банчиног борда да у овогодишњем буџету резервише 192,5 милиона за пет српских пројеката.

Упитана да, пре него што палицу преда свом наследнику Сајмону Греју, упореди данашње здравље српске економије са затеченим пре три године и четири месеца, констатује "битан помак".

– Мада многи у Србији сматрају да се стање није поправило и склони су да кажу да су раније квалитетније живели, заиста мислим да је ситуација данас боља него онда када сам дошла и да је такво запажање обичног народа последица транзиционог замора. А о напретку сведоче не само економски показатељи као што су удвостручени доходак по становнику и плате, већ и оно што видимо у продавницама, како се људи облаче... – коментарише Јунгрова.

Не чини ли Вам се да су се сем грађана и реформатори заморили?

 Политичари најчешће реагују на температуру грађана и у складу с тим мењају политику. Реформе се морају наставити, а за политичко вођство потребни су и храброст, и визија, и способност да се слуша и чује, да се доносе тешке одлуке и да се људима сасвим реално представи и њихова цена и добит.

У чему је Србија у протекле три-четири године највише напредовала?

Пре свега, у побољшању пословног окружења. Србија је у нашој публикацији "Пословање" пре две године проглашена најбржим реформатором, а лане се на ранг-листи померила за још 27 места. Такође, у поређењу са другим земљама у транзицији, доста је добра и по квалитету и брзини  приватизације. Први пут већина запослених ради у приватном а не у друштвеном сектору и то је велика промена. Велике су промене у банкарском сектору. Доста је урађено и  у заокруживању законског оквира за тржишно функционисање економије.

Шта то нисмо или нисмо довољно добро урадили?

Потребно је повући неке потезе на макроекономском плану који би довели до повећања запослености и одрживог раста. Мада је од 2004. до средине 2006. доста урађено на побољшању стања у јавним финансијама, влада мора да се поново усредсреди на ниво јавне потрошње и појача неке  предузете мере.

На пример?

Да се ограничи раст зарада у јавном сектору, да се смањи укупан фонд плата и његово учешће у јавној потрошњи, да се сагледа цео јавни сектор, смањи број запослених и инсистира на ефикасности и квалитету услуга. Истовремено треба радити и на отварању нових радних места у приватном сектору, који би усисао вишак из јавног сектора.

Плате јавног сектора су и највећа буџетска ставка. Како оцењујете предложени буџет?

Не бих да дајем оцене пре него што видим завршну верзију. Али мора се признати да је велики део потрошње унапред одређен преузетим законским обавезама и да је влада дискреционо могла да утиче на веома мали део буџета. Дефицит је делом последица укључивања НИП-а у редовне буџетске расходе. Међутим, битно је да влада убудуће све учини како би смањила дефицит, да настави структурне реформе које ће омогућити веће уштеде у јавним финансијама и да се чвршћом фискалном политиком релаксира монетарна како би се омогућиле веће инвестиције и бржи развој. И да формира врховну ревизорску институцију.

Много више најављеног а необављеног посла остало је у реалном сектору. Ваши експерти су инсистирали на стечају?

Влада би требало да што пре донесе стратегију приватизације преосталих друштвених преузећа, а завршетак тог процеса умногоме зависи и од стечаја. Очигледно да постоји погрешно виђење да је стечај крај једне компаније и погрешна аргументација да су "нека предузећа превелика да би, стављена под стечај, и пропала". Ниједно предузеће није превелико да не би могло да прође кроз реструктурисање или други начин кориговања његове ефикасности. Уосталом стечај не значи пропаст. Напротив, омогућава да се ослободе ресурси фирме, да се боље искористи оно што се тренутно не користи. То је шанса а не крај. Стога влада мора да покаже да је стечај кључно оружје за здраво функционисање привреде, јер одлагање реструктурисања или стечаја никоме не чини услугу.

А јавна предузећа?

Свако предузеће је специфично и ваља га сагледати у  контексту тржишта на коме је присутно и међународне праксе. Кључно је побољшати управљање, ефикасност таквих предузећа, а то је немогуће без конкуренције. Зато влада мора да осигура адекватан правни оквир, функционисање регулаторних тела, да омогући улаз других играча. Постоје за то различити начини, то су, истина, тешке одлуке, али у сваком случају грађани само губе одржавањем садашњег стања.

Мислите да је довољно да се приватизују само Јат и НИС?

Ту се највише одмакло и ваља охрабрити владу да што пре крене у њихову приватизацију. Што се тиче осталих, свако предузеће је случај за себе. Не мора то увек да буде само продаја, могућа решења су и отварање сектора за конкуренцију, менаџерски уговори...

Међународна  финансијска корпорација у оквиру Светске банке урадила је студију за Јат. Шта је препорука?

Продаја и то што пре. Што пре објавити тендер пре свега за технички сектор, односно сектор одржавања авиона.

Светска банка већ годинама упозорава државу да се мане субвенционисања и кредитирања привреде?