Ne plašite se stečaja

Kerolin Jungr, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu, bar što se Srbije tiče može mirna da se vrati u Vašington. Poslednje radne dane u beogradskoj kancelariji obeležile su dobre vesti: trogodišnji Program podrške zemlji, koji se poklopio sa njenim mandatom, protekle nedelje priveden je kraju odlukom bančinog borda da u ovogodišnjem budžetu rezerviše 192,5 miliona za pet srpskih projekata.

Upitana da, pre nego što palicu preda svom nasledniku Sajmonu Greju, uporedi današnje zdravlje srpske ekonomije sa zatečenim pre tri godine i četiri meseca, konstatuje "bitan pomak".

– Mada mnogi u Srbiji smatraju da se stanje nije popravilo i skloni su da kažu da su ranije kvalitetnije živeli, zaista mislim da je situacija danas bolja nego onda kada sam došla i da je takvo zapažanje običnog naroda posledica tranzicionog zamora. A o napretku svedoče ne samo ekonomski pokazatelji kao što su udvostručeni dohodak po stanovniku i plate, već i ono što vidimo u prodavnicama, kako se ljudi oblače... – komentariše Jungrova.

Ne čini li Vam se da su se sem građana i reformatori zamorili?

 Političari najčešće reaguju na temperaturu građana i u skladu s tim menjaju politiku. Reforme se moraju nastaviti, a za političko vođstvo potrebni su i hrabrost, i vizija, i sposobnost da se sluša i čuje, da se donose teške odluke i da se ljudima sasvim realno predstavi i njihova cena i dobit.

U čemu je Srbija u protekle tri-četiri godine najviše napredovala?

Pre svega, u poboljšanju poslovnog okruženja. Srbija je u našoj publikaciji "Poslovanje" pre dve godine proglašena najbržim reformatorom, a lane se na rang-listi pomerila za još 27 mesta. Takođe, u poređenju sa drugim zemljama u tranziciji, dosta je dobra i po kvalitetu i brzini  privatizacije. Prvi put većina zaposlenih radi u privatnom a ne u društvenom sektoru i to je velika promena. Velike su promene u bankarskom sektoru. Dosta je urađeno i  u zaokruživanju zakonskog okvira za tržišno funkcionisanje ekonomije.

Šta to nismo ili nismo dovoljno dobro uradili?

Potrebno je povući neke poteze na makroekonomskom planu koji bi doveli do povećanja zaposlenosti i održivog rasta. Mada je od 2004. do sredine 2006. dosta urađeno na poboljšanju stanja u javnim finansijama, vlada mora da se ponovo usredsredi na nivo javne potrošnje i pojača neke  preduzete mere.

Na primer?

Da se ograniči rast zarada u javnom sektoru, da se smanji ukupan fond plata i njegovo učešće u javnoj potrošnji, da se sagleda ceo javni sektor, smanji broj zaposlenih i insistira na efikasnosti i kvalitetu usluga. Istovremeno treba raditi i na otvaranju novih radnih mesta u privatnom sektoru, koji bi usisao višak iz javnog sektora.

Plate javnog sektora su i najveća budžetska stavka. Kako ocenjujete predloženi budžet?

Ne bih da dajem ocene pre nego što vidim završnu verziju. Ali mora se priznati da je veliki deo potrošnje unapred određen preuzetim zakonskim obavezama i da je vlada diskreciono mogla da utiče na veoma mali deo budžeta. Deficit je delom posledica uključivanja NIP-a u redovne budžetske rashode. Međutim, bitno je da vlada ubuduće sve učini kako bi smanjila deficit, da nastavi strukturne reforme koje će omogućiti veće uštede u javnim finansijama i da se čvršćom fiskalnom politikom relaksira monetarna kako bi se omogućile veće investicije i brži razvoj. I da formira vrhovnu revizorsku instituciju.

Mnogo više najavljenog a neobavljenog posla ostalo je u realnom sektoru. Vaši eksperti su insistirali na stečaju?

Vlada bi trebalo da što pre donese strategiju privatizacije preostalih društvenih preuzeća, a završetak tog procesa umnogome zavisi i od stečaja. Očigledno da postoji pogrešno viđenje da je stečaj kraj jedne kompanije i pogrešna argumentacija da su "neka preduzeća prevelika da bi, stavljena pod stečaj, i propala". Nijedno preduzeće nije preveliko da ne bi moglo da prođe kroz restrukturisanje ili drugi način korigovanja njegove efikasnosti. Uostalom stečaj ne znači propast. Naprotiv, omogućava da se oslobode resursi firme, da se bolje iskoristi ono što se trenutno ne koristi. To je šansa a ne kraj. Stoga vlada mora da pokaže da je stečaj ključno oružje za zdravo funkcionisanje privrede, jer odlaganje restrukturisanja ili stečaja nikome ne čini uslugu.

A javna preduzeća?

Svako preduzeće je specifično i valja ga sagledati u  kontekstu tržišta na kome je prisutno i međunarodne prakse. Ključno je poboljšati upravljanje, efikasnost takvih preduzeća, a to je nemoguće bez konkurencije. Zato vlada mora da osigura adekvatan pravni okvir, funkcionisanje regulatornih tela, da omogući ulaz drugih igrača. Postoje za to različiti načini, to su, istina, teške odluke, ali u svakom slučaju građani samo gube održavanjem sadašnjeg stanja.

Mislite da je dovoljno da se privatizuju samo Jat i NIS?

Tu se najviše odmaklo i valja ohrabriti vladu da što pre krene u njihovu privatizaciju. Što se tiče ostalih, svako preduzeće je slučaj za sebe. Ne mora to uvek da bude samo prodaja, moguća rešenja su i otvaranje sektora za konkurenciju, menadžerski ugovori...

Međunarodna  finansijska korporacija u okviru Svetske banke uradila je studiju za Jat. Šta je preporuka?

Prodaja i to što pre. Što pre objaviti tender pre svega za tehnički sektor, odnosno sektor održavanja aviona.

Svetska banka već godinama upozorava državu da se mane subvencionisanja i kreditiranja privrede?