Погача за историју

Нови Сад – У Србији ћемо од овогодишњег рода пшенице јести убедљиво најквалитетнију погачу од када се раде анализе које се баве овом врстом истраживачког рада, а уместо злослутних прогноза средином априла да ћемо вероватно увозити хлебно жито, сада је сигурно да ћемо извести око 250.000 тона и то када је цена пшенице на светским берзама достигла астрономске висине, изјавио је јуче у Новом Саду др Србислав Денчић, управник Завода за стрна жита у Институту за ратарство и повртарство.

"Невероватно висок квалитет пшенице још на почетку жетвене кампање је све изненадио, јер се мало ко томе надао и сигурно је да ће се одржати све до краја жетве уколико нас не задесе мало вероватне временске непогоде. Анализе, наиме, показују да је садржај протеина у зрну 14 процената што просто нисмо могли поверовати. Обавили смо и анализу 70 сорти пшенице и ни код једне садржај протеина није био испод 13,5 процената. Утврдили смо и садржај глутена у зрну и износи око 30 мерних јединица. Енергија зрна за коју су неки тврдили да наводно од ње неће бити ништа  износи чак између 80 и 150 јединица квалитета. То је утврђено на основу снаге теста измерене у специјалном апарату где се оно растеже. Узгред, и кад је резултат 30 до 40 јединица квалитета он се може оценити добрим, а камоли овај који имамо сада", каже Денчић.

На питање како то објашњава, наш угледни стручњак каже да су се, уз примену мера у области агротехнике, једноставно "потрефиле тако оптималне временске прилике". То су упућенији стручњаци, додуше, донекле и могли наслутити праћењем периода наливања зрна када су се сагледавали макромолекули глутенина и глиадина. Метеоролошки услови (топли дани, свеже ноћи) када су се они синтетизовали у зрну били су идеални за формирање њиховог идеалног односа.

Денчић каже да су ђурђевданске и спасовданске кише једноставно буквално не само спасиле овогодишњи род пшенице већ и уписале, због квалитета зрна,. у историју ратарства у Србији.

Донекле и приноси су изнад очекивања, али само где су примењене оптималне агротехничке мере. Зато је изузетна неуједначеност приноса такође једна од значајних карактеристика овогодишње жетве. На подручју источног дела републике Србије, према граници са Румунијом, приноси су на многим њивама свега једна тона по хектару, али је у околини Врбаса и Србобрана ситуација сасвим другачија, јер је са њива које су већ пожњевене остварен принос између седам и осам тона по хектару. Управо нагло променљиви, односно екстремни услови узгајања пшенице ове године су омогућили и тестирање нових, али и раније створених домаћих сорти.

Према речима др Денчића, рачуна се да ће овогодишњи просечан принос пшенице по хектару у републици бити око 3,8 тона, што ће Србији обезбедити укупан род од близу два милиона тона.