Сизиф у Јерусалиму

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Шеф америчке дипломатије поново је у улози краља из грчке легенде који кад год догура камен до пред врх планине – овај мукотрпан посао мора да почне из почетка. У улози Сизифа Џон Кери гура израелско-палестинске мировне преговоре, који кад год су пред расплетом, неком диверзијом буду враћени на почетак.

Најновија криза коју амерички државни секретар покушава да смири на лицу места изазвана је новим израелским плановима да прошири своја насеља на окупираној палестинској територији.

Према америчкој иницијативи објављеној пре три месеца, до оквира мировног споразума треба да се стигне за девет месеци, али како ствари стоје, две стране још дели дубок јаз о кључним питањима: међусобном разграничењу, подели Јерусалима, гаранцијама за безбедност и правима на воду.

Палестинци су Керију рекли да је препрека миру то што на окупираној територији њихове државе Израел наставља са оним што је по њима дивља градња: управо је (у недељу) објављен тендер за нових 1.700 кућа на Западној обали, поврх раније саопштеног плана за 1.500 станова у источном Јерусалиму, на који претендују Палестинци да би га учинили својом престоницом.

Израел је источни Јерусалим анексирао после рата из 1967, а његов потоњи градоначелник се зарекао да ће град остати „неподељена престоница” јеврејске државе.

На састанку са Керијем израелски премијер Бенјамин Нетанијаху је, међутим, за саботажу преговора оптужио Палестинце, констатацијом да су они ти који „изазивањем вештачких криза” у ствари „беже од компромиса”, тражећи да их Америка томе врати.

У таквој ситуацији Кери је могао само да кризу релативизује, изјавом да „увек постоје тешкоће и тензије” и одглуми оптимизам да ће се ствари ипак померити.

После посете Витлејему, светом граду на палестинској Западној обали (где је по Новом завету рођен Исус Христ), Кери је изнео да су његови разговори са председником Палестинске управе Махмудом Абасом били добри и да је његов саговорник „сто одсто” посвећен наставку мировног процеса.

Званичан став Вашингтона, као и већег дела света, јесте да су насеља на окупираној територији „нелегитимна”, као и да „нису од помоћи” на путу до мира, а на Израел се из Вашингтона стално врши притисак да се од ових грађевинских подухвата максимално уздржава.

Преузимајући дужност од Хилари Клинтон у јануару ове године, Кери је оставио утисак да баш он жели да уђе у историју као творац блискоисточног расплета. Досад је од свих својих активности највише времена посветио овом региону, али сви његови напори засад су без опипљивих резултата.

Тренутни застој је, додуше, и резултат једног израелског уступка: ослобађања друге групе палестинских политичких затвореника (што је део мировног пакета), чиме је изазван гнев израелских националиста, па се објава градње нових насеља тумачи као премијеров маневар да смири домаће незадовољнике.

То је, међутим, донело проблем Абасу, који има своје радикале (Хамас), јер је оптужен да је нова градња његова трговина са Нетанијахуом. Да то оповргне, палестинском председнику је помогао и Кери изјавом да такве погодбе није било.

Ситуацију на израелској страни је закомпликовала и судска рехабилитације Авигдора Либермана, бившег министра спољних послова оптуженог за корупцију. Либерман сада има шанси да се врати на своје старо место у владајућој коалицији, где је био главни јастреб и највећи противник давања уступака Палестинцима.

У Вашингтону се најављује да ће, не буде ли напретка, САД у јануару изнети сопствени мировни план, који, према објашњењу Керија, „у овом моменту не постоји”.