Буџет без скривалица

Упркос најављеној штедњи минус у државној каси, који је пројектован у Предлогу буџета, врло је висок – општа је оцена стручне јавности. Међутим, добра ствар је да су у овом документу, први пут, наведени и трошкови који такође оптерећују јавне финансије, а који су раније мање-више били скривени. Ти расходи су се накнадно појављивали као „зец из шешира” и чинили да дефицит буде већи од предвиђеног.

Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду каже да је добра страна буџета то што су у оквиру њега исказани, мада „испод црте“, сви трошкови државе, укључујући и трошкове по основу санације банака, покривања губитака у предузећима, чиме се унапређује транспарентност, али и демократскa контрола буџета. Добро је, додаје, што су у предложеном буџету смањене непродуктивне текуће субвенције, а повећани расходи који су усмерени за решавање структурних проблема привреде као и јавне инвестиције.     

– Предложени буџет не представља адекватан одговор на стање у јавним финансијама и привреди. Уместо очекиваног и најављеног смањења фискалног дефицита предложено је његово повећање са високих 6,5 одсто у овој на 7,1 одсто БДП-а у наредној години. Постоји ризик да дефицит буде и већи у случају изостанка или одлагања примене неких мера попут сузбијања сиве економије, испољавања додатних ризика у банкама, мањих пореских прихода и др. Планирани дефицит значи наставак политике високог, а вероватно и све скупљег и тежег задуживања државе – напомиње Арсић.

По њему, повећање фискалног дефицита великим делом је последица политички мотивисаног ублажавања мера штедње, а ту мисли на плате у јавном сектору, одлагање неких важних реформи као што су: пензијска реформа, решавање дугова „Србијагаса”, трошкова „Железаре Смедерево”. Ту је и олако преузимања додатних обавеза за ТВ претплату.

– Зато сматрам да ће у наредној години бити нужан ребаланс буџета којим ће се расходи буџета додатно смањити за најмање један одсто БДП-а – каже Арсић.

У Рајфајзен банци сматрају такође да је нови буџет планиран много реалистичније него онај за 2013. посебно зато што је влада први пут обелоданила ставке испод линије буџета, као што су трошкови банкрота банака у државном власништву које је преузела влада, расходе који се односе на процес реструктурирања и друге издатке.

Они такође напомињу да ће расходи и консолидовани буџетски дефицит погурати укупан мањак буџета на 7,1 одсто БДП-а у 2014. у односу на 6,5 процената у овој години. По фискалној стратегији за период 2014–2016. највећи део трошкова „испод линије” биће измирен идуће године у вредности 1,7 одсто БДП-а, или око 600 милиона евра.

Аналитичари Рајфајзен банке наводе да, на први поглед, изгледа да су буџетски приходи од пореза реално планирани, али их , како кажу, брине то да ли је планирани обим достижан имајући у виду спутавајући утицај мера фискалне консолидације на привредни раст.

Влада је изменила своју пројекцију БДП-а за 2014. годину на један одсто на годишњем нивоу са 3,5 процената, због негативног доприноса приватне и јавне потрошње и просечне пољопривредне производње, док су кључни носиоци раста извоз и инвестиције.

Овај други фактор, предочавају у Рајфајзену, углавном се односи на инвестиције Уједињених Арапских Емирата у национални авиопревозник „Ер Србију”.

Што се тиче трошкова, најупечатљивије је, примећују аналитичари Рајфајзен банке, велико повећање капиталних издатака, што потврђује намеру владе да се више фокусира на инфраструктурне пројекте.

Повећање других трошковних ставки претежно се односи на примену новог пакета консолидационих мера за социјалну заштиту, програм отпремнина, док раст трошкова за робу и услуге превазилази очекивања, с обзиром на обећање владе да ће скресати ове трошкове за 10 одсто и већ спроведене мере ограничења потрошње у 2013.