Куле у блоковима 25 и 26 надвисиле Ушће

Пословни центар Ушће, за сада највиша зграда на Балкану, судећи према резултатима конкурса за будући центар Новог Београда, ускоро би могао да изгуби тај епитет. Архитекте су овог пута напустиле дугогодишњи тренд релативно ниске градње и отишле у висину, која достиже скоро педесет спратова, будући да никаква ограничења у том погледу нису ни постојала. Да пословни центар не би потпуно замро увече када пословни свет напусти канцеларије, такмичари су, сасвим логично, деловима блокова 25 и 26 нашли места и за стамбене зграде, тржне центре, кафиће, паркове и све оно што карактерише модеран градски кварт од 650.000 задатих квадрата.

Новим ситијем, према замисли првонаграђених аутора Дејана Миљковића и Јована Митровића (тандема који је саградио неколико репрезентативних резиденцијалних вила на Сењаку и Дедињу), доминираће четири истоветне пословне куле од 46 спратова, видљиве из свих делова града. Ове изузетне вишеспратнице, са галеријама на врху, "значајна су иновација и унапређење центра Новог Београда", образложио је жири.

 Пасарела која пролази између две средишње куле требало би да повеже Арену са палатом СИВ. Две двадесетједноспратнице за становање  и цркву у средини Блока 26 повезаће градски трг и парк са великом фонтаном, односно језерцетом. Занимљиво је и то да се на појединим етажама налазе прави мали вртови. Јужни део блока намењен је за забаву, рекреацију и угоститељство, а уз Булевар Михајла Пупина пројектована је једна уска зграда од тридесет спратова, где би могли да буду смештени хотел, сале за конференције...

 Двадесетједноспратне куле, према Блоку 26, и осмоспратнице према аутопуту направиће својеврсни рам око Арене, у Блоку 25.

На основу овог рада, према образложењу жирија, биће сачињен план детаљне регулације за сити Новог Београда. Тај документ би требало да омогући фазну изградњу, јер је ипак реч о инвестицији од око две милијарде долара, што је крупан залогај за све инвеститоре.

Другу награду је поделило двоје младих архитеката – Дејан Милановић и Гроздана Шишовић, добитници прве награде за Теразијску терасу, и професори Архитектонског факултета Александар Стјепановић и Светислав Личина. Три највише зграде у раду Милановића и Шишовићеве достижу двадесет седам спратова, а остале су знатно ниже. Њихов рад, како су запазили чланови жирија, карактерише ритмично смењивање изграђеног и неизграђеног простора, паркова и тргова. Жири је похвалио организацију и уређења трга око цркве у идејном решењу професора Личине и Стјепановића, али им је замерио то што њихов традиционалистички приступ уређењу овог простора одудара од карактера Новог Београда.

У конкуренцији више од тридесет доспелих идејних решења чланови жирија су се определили за ове радове. Требало би напоменути да је жиријем  председавао Жељко Ожеговић, преседник општине Нови Београд, а остали чланови су: Ђорђе Бобић, главни градски архитекта, Стеван Мићић, председник планске комисије Скупштине града Београда, Слободанка Прекајски, представник Дирекције за грађевинско земљиште, Марјана Стругар, представник Секретаријата за урбанизам,  Антоније Антић, директор Урбанистичког завода, Милана Јочић, директор Завода за заштиту споменика културе града, проф. Зоран Никезић, представник Друштва урбаниста Београда, проф. др Владан Ђокић, представник Друштва урбаниста Београда, проф. Дарко Марушић и проф. Бранислав Стојановић, представници Друштва архитеката Београда.

--------------------------------------------

Идејна решења на Интернету

Награђена идејна решења постала су тема интернет-форума и блогова. Новобеограђанима се углавном допала концепција уређења јединог слободног парчета земљишта, поготово вртови усред спратова и озелењени кровови тераса, у првонаграђеном раду. Има, међутим, и оних који жале за пространством у  Аренином комшилуку, па постављају питање коме је потребно 300.000 квадрата канцеларија. Поједини незадовољни блогери све ово чак називају "копи пејст" архитектуром, недостатком иновативности и предлажу расписивачима да убудуће позову и стране архитекте. Ивица Млађеновић, иначе учесник конкурса, отишао је корак даље, па је на неколико адреса, између осталих, и редакцији "Политике" проследио писмо у којем, између осталог, износи замерке на регуларност учешћа на конкурсу.

Он тврди да првонаграђени Јован Митровић, председник Савеза архитеката Србије (чији члан је Друштво архитеката), Дејан Миљковић, члан Управног одбора Друштва архитеката, потом другонаграђени Александар Стјепановић, такође члан Управног одбора Друштва архитеката, својим учешћем заправо су закорачили у сукоб интереса.

"Сви чланови Управног одбора непосредни су организатори конкурса.  Замислите, када би нека катедра на Архитектонском факултету приредила неки конкурс без знања деканата или научног већа. Или, када би део система неке компаније расписао конкурс без знања борда те компаније", пише Млађеновић.

Одговор Друштва архитеката на његове замерке гласи:

"Услови учешћа јесу стриктни у свету, али према нашем правилнику на конкурс не могу да учествују особе које су непосредно ангажоване у организовању конкурса, особе које су у најужем сродству са њима и они који најнепосредније сарађују са њима (стални партнери, власници пројектног бироа, стални сарадници...). Посебна комисија, стоји у статуту овог удружења, расписује и организује конкурсе.

Чињеница је, међутим, да су чланови Управног одбора и до сада учествовали на конкурсима и освајали награде, али то нико није узимао за зло. Поставља се питање откуд тек сада примедбе на правила – да ли је реч о личној сујети, или стварној одлуци да се ствари истерају на чистину?