Бејзос и његови роботи

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка

Ва­шинг­тон – Же­ли­те ли да ку­пи­те књи­гу по нај­јеф­ти­ни­јој це­ни на тр­жи­шту и да поч­не­те да је чи­та­те у ро­ку од по­ла ми­ну­та? Мо­же. Или па­ко­ва­ње од 4.000 ек­се­ра, са бес­плат­ном ис­по­ру­ком до вра­та? Ап­со­лут­но. А ма­ши­на за ко­ла­че та­ко­ђе са пла­ће­ним пре­во­зом ко­ји би дру­где ко­штао 2.500 до­ла­ра? Не­ма про­бле­ма.

У „цар­ству кон­зу­ме­ри­зма” у по­след­њих без­ма­ло 20 го­ди­на сим­бол ин­стант ис­пу­ње­ња ова­квих и дру­гих по­тро­шач­ких же­ља (на­рав­но, ако има­те па­ра) је „Ама­зон”, вир­ту­ел­на „про­дав­ни­ца сва­че­га”.
Ин­тер­нет ком­па­ни­ја ко­ја је осно­ва­на 1994, по­слов­ну го­ди­ну ко­ја је ов­де за­вр­ше­на по­след­њег да­на сеп­тем­бра за­вр­ши­ће са про­ме­том од око 72 ми­ли­јар­де до­ла­ра, гу­бит­ком од око 45 ми­ли­о­на – и са око 200 ми­ли­о­на ак­тив­них ку­па­ца.

Исти­на, кад се по­ме­не „Ама­зон”, пр­ва асо­ци­ја­ци­ја је нај­ве­ћа он­лајн књи­жа­ра, али иза тог име­на је мно­го ви­ше од при­сту­пач­них књи­га. „Ама­зон” су да­нас и сер­ви­си та­ко­зва­ног „кла­уд ком­пју­тин­га” чи­је услу­ге ко­ри­сти на хи­ља­де ма­лих ком­па­ни­ја, па чак и тај­на слу­жба по­зна­та под име­ном ЦИА, за­тим сер­вис са он­лајн по­ну­дом око 60.000 фил­мо­ва и мал­те­не све­га што је у ве­зи са ин­тер­не­том.

„Ама­зон” је ме­ђу­тим тај­но­ви­та ком­па­ни­ја, а пр­ви озби­љан по­ку­шај да се ње­го­ва ми­сти­ка раз­би­је је­сте књи­га „Про­дав­ни­ца сва­че­га: Џеф Беј­зос и до­ба ’Ама­зо­на’”, но­ви­на­ра аген­ци­је Блум­берг Бре­да Сто­у­на, ко­ја пе­дант­но еви­ден­ти­ра оно што се у „Ама­зо­ну” де­ша­ва­ло од ње­го­вих по­че­та­ка до да­на­шњих да­на и ски­ци­ра ње­ног осни­ва­ча.

Пре не­го што је нај­пре по­стао са­мо­про­кла­мо­ва­на нај­ве­ћа он­лајн књи­жа­ра, био је иде­ја ко­ју је у кан­це­ла­ри­ја­ма ин­ве­сти­ци­о­ног фон­да „Д. Е. Шоу”, са Вол­стри­та, лан­си­рао ње­гов нај­мла­ђи пот­пред­сед­ник Џе­фри Беј­зос, та­да је имао 29 го­ди­на. Ди­пло­мац са Прин­сто­на, ро­ђен у си­ро­ма­шној по­ро­ди­ци ко­ју је отац оста­вио кад је имао три го­ди­не и ви­ше се ни­кад ни­је по­ја­вио, а но­во пре­зи­ме му дао дру­ги очух, ими­грант са Ку­бе  – већ та­да је имао ја­сну ви­зи­ју: ин­тер­нет ком­па­ни­ју ко­ја би би­ла по­сред­ник из­ме­ђу ку­па­ца и про­из­во­ђа­ча.

По­че­так је био у Беј­зо­со­вој га­ра­жи у Си­је­тлу са тро­је за­по­сле­них: он, ње­го­ва су­пру­га и је­дан про­гра­мер. Пре не­го што су фир­му ре­ги­стро­ва­ли, ду­го су ли­ци­ти­ра­ли ње­но име, али је, тра­же­ћи га у реч­ни­ку, Беј­зос ре­ше­ње на­шао већ код сло­ва „А”. Ама­зон је нај­ве­ћа ре­ка све­та, иде­ал­на ме­та­фо­ра за по­ду­хват ко­ји тре­ба да по­ста­не не­што нај­ве­ће на пла­не­ти.

Већ од пр­вог да­на глав­ни мо­то ком­па­ни­је био је „по­ста­ти ве­ли­ки, што пре”. Фир­ма је пр­ву по­руџ­би­ну до­би­ла у ју­лу 1995, а већ кра­јем 1997. иза­шла је на бер­зу. По­сле књи­га пре­ла­зи на му­зи­ку, за­тим елек­тро­ни­ку, играч­ке, па софт­вер, на­кит, гар­де­ро­бу, спорт­ску опре­му, ауто-де­ло­ве...

За­тим су пи­о­ни­ри елек­трон­ских књи­га и ди­ги­тал­них чи­та­ча („киндл”). У вр­то­гла­вом ра­сту не за­у­ста­вља их ни уру­ша­ва­ње „дот ком” (ин­тер­нет) би­зни­са 1999, а ве­ли­ка ре­це­си­ја из 2008. „Ама­зо­ну” је са­мо по­мо­гла ти­ме што је ели­ми­ни­са­ле ве­ли­ке про­дај­не лан­це елек­тро­ни­ке и књи­га, „Сир­ку­ит си­ти” и „Бор­дерс”, ко­ји су пре­ду­го иг­но­ри­са­ли ре­ме­ти­лач­ко деј­ство ин­тер­не­та.

Све вре­ме, глав­ни по­кре­тач је би­ла не са­мо Беј­зо­со­ва ви­зи­ја, не­го и ње­го­ва не­ис­црп­на енер­ги­ја. Он је од оне вр­сте ли­де­ра ко­ји сма­тра да је бо­ље да га се љу­ди пла­ше не­го да га во­ле. То зна­чи да је не­ми­ло­ср­дан пре­ма пот­чи­ње­ни­ма, па чак и пре­ма нај­бли­жим са­рад­ни­ци­ма ко­ји су му по­мо­гли да ком­па­ни­ју по­ста­ви на но­ге. Сви су за ње­га по­тро­шна ро­ба и сви­ма ста­вља на зна­ње на „Ама­зон” има са­мо јед­ног пра­вог ро­ди­те­ља – ње­га. Ме­на­џе­ри ко­ји ре­а­ли­зу­ју ње­го­ве иде­је, у кор­по­ра­тив­ном слен­гу се на­зи­ва­ју „Беј­зо­со­вим бо­то­ви­ма” (ро­бо­ти­ма), што не го­во­ри баш нај­бо­ље о кор­по­ра­тив­ној кул­ту­ри „Ама­зо­на”. По пр­га­во­сти, али и ви­зи­о­нар­ству, Беј­зо­са нај­че­шће по­ре­де са ле­ген­дом „Епла” Сти­вом Џоб­сом.

„Хра­бро ће­мо ин­ве­сти­ра­ти” – ње­го­ва је по­слов­на фи­ло­зо­фи­ја. „Не­ке од тих ин­ве­сти­ци­ја ће се ис­пла­ти­ти, а не­ке не, али у оба слу­ча­ја не­што ће­мо на­у­чи­ти”, део је из пи­сма ин­ве­сти­то­ри­ма из 1998, ко­је је по­ста­ло „Би­бли­ја” ком­па­ни­је.

Дру­го уве­ре­ње му је да „има још то­га што тре­ба да бу­де из­у­мље­но... Мно­го то­га ће се тек до­го­ди­ти, ни­ко не зна шта ће још до­не­ти ин­тер­нет, а ми смо тек у пр­вом да­ну тог ду­гач­ког пу­та”.
Окру­тан је пре­ма кон­ку­рен­ци­ји – спре­ман да из­гу­би и сто­ти­ну ми­ли­о­на до­ла­ра да би је обо­рио на ле­ђа. Сво­јим са­рад­ни­ци­ма ме­ђу­тим стал­но го­во­ри да не бри­ну о њој – јер им кон­ку­рен­ци­ја не ша­ље но­вац – а да су глав­на бри­га куп­ци.

На не­дав­ној про­мо­ци­ји књи­ге у по­пу­лар­ној ва­шинг­тон­ској књи­жа­ри „По­литкс енд про­уз”, Бред Сто­ун је из­нео да је нај­ве­ће из­не­на­ђе­ње ње­го­вих ис­тра­жи­ва­ња са­зна­ње да је глав­ни кон­ку­рент са ко­јим се „Ама­зон” но­си од свог осни­ва­ња па до да­нас – ње­гов ор­га­ни­за­ци­о­ни ха­ос. На­вео је фа­сци­нант­не при­ме­ре дез­ор­га­ни­за­ци­је ко­ја је стал­ни пра­ти­лац из­у­зет­но бр­зе екс­пан­зи­је кор­по­ра­ци­је ко­ја да­нас има ско­ро 100.000 за­по­сле­них ши­ром све­та.

Нај­за­ни­мљи­ви­ји је при­мер јед­ног рад­ни­ка у јед­ном од мно­го­број­них ди­стри­бу­тив­них цен­та­ра ко­ји би сва­ко ју­тро уред­но ове­рио сво­ју кар­ти­цу, а по­том не­стао: не­ко­ли­ко ме­се­ци ни­је мо­гло да се утвр­ди шта он уства­ри ра­ди. На кра­ју је от­кри­вен: у скла­ди­шту др­ве­них сан­ду­ка у ко­јим сти­же ро­ба, на­пра­вио је се­би „ре­зи­ден­ци­ју” опре­мље­ну ства­ри­ма са по­ли­ца за ис­по­ру­ке и та­мо про­во­дио по осам сво­јих „рад­них” са­ти.

Сто­ун ми­сли да ће „Ама­зон” на­ста­ви­ти сво­ју екс­пан­зи­ју и да ће по­ста­ти до­ми­нант­на кор­по­ра­тив­на си­ла, али без ве­ли­ких про­фи­та, јер дру­га­чи­је не мо­же да бу­де ако оста­не до­сле­дан сво­јој фи­ло­зо­фи­ји нај­ни­жих мо­гу­ћих це­на за куп­це.

Беј­зос је да­нас 12. на ли­сти нај­бо­га­ти­јих Аме­ри­ка­на­ца, чи­ји се име­так про­це­њу­је на око 27 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. По­ред „Ама­зо­на” по­се­ду­је и ком­па­ни­ју за све­мир­ска ис­тра­жи­ва­ња, соп­стве­ни ин­ве­сти­ци­о­ни фонд (до­ста па­ра за­ра­дио је и као ра­ни ин­ве­сти­тор „Гу­гла”), а ве­ли­ки пу­бли­ци­тет до­би­ла је и ње­го­ва ле­то­шња ку­по­ви­на пер­ја­ни­це аме­рич­ког но­ви­нар­ства, днев­ног ли­ста „Ва­шинг­тон пост”.

Књи­га от­кри­ва и је­дан људ­ски де­таљ: Бред Сто­ун је ус­пео да про­на­ђе Беј­зо­со­вог би­о­ло­шког оца, Те­да Јор­ген­се­на (69), ко­ји во­ди ма­лу про­дав­ни­цу и сер­вис би­ци­кла у јед­ној ва­ро­ши у Ари­зо­ни.
На сво­је из­не­на­ђе­ње, но­ви­нар је та­да са­знао да Јор­ген­сен ни­је имао пој­ма да му је син је­дан од нај­бо­га­ти­јих љу­ди све­та. Ако га је не­кад и ви­део на те­ле­ви­зи­ји, ни­је га пре­по­знао – по­сле раз­во­да, ка­да је Џеф имао са­мо три го­ди­не, дао је обе­ћа­ње да се не­ће ме­ша­ти у жи­вот бив­ше су­пру­ге и си­на, а ни­је знао ни ко­је им је но­во пре­зи­ме.

По­сле овог от­кри­ћа Јор­ген­сен је на­пи­сао пи­смо си­ну и по­слао га елек­трон­ски и обич­ном по­штом. Од­го­вор је до­био тек по­сле пет ме­се­ци: Беј­зос му је по­ру­чио да не тре­ба да га гри­зе са­вест, да раз­у­ме окол­но­сти у ко­ји­ма га је на­пу­стио – и по­же­лео му све нај­бо­ље.
Сре­ли се ни­су.