Сви Срби рођени су између два рата

Чачак – Петронију Крсмановићу (1893–1915) отаџбина се одужила једним ретком на спомен-плочи манастира Благовештење у завичајној Трнави, а сродници су недавно, 98 година после његове погибије, поставили и спомен-плочу на месном гробљу. Освештаће је, кажу ако бог да, за две јесени, на стогодишњицу.

– Стриц је мобилисан у српску војску 1913. године, учествовао у борбама од Цера до Београда и храброшћу заслужио чин каплара. Погинуо је у јесен 1915. у Малом Мокром Лугу, бранећи српску престоницу, али се не зна тачно место. Зато смо спомен-плочу наслонили на стари споменик његовог оца Велимира, на гробљу у родној Трнави – каже за наш лист Петронијев синовац Михаило Крсмановић (84), пензионер из Београда и читалац „Политике” од 1947. године.

Српски каплар није дочекао слободу, није стигао ни да се ожени па нема директних потомака али, ево, породица чува сећање на његову службу отачеству. И на дане кад је момковао.

– Из детињства носим причу да је стриц Петроније био јак као земља. Једаред је сишао с Јелице с повећим трупцем на рамену и бацио га поред казана за ракију од чега је поклопац на лампеку поскочио – приповеда Михаило.

Истога дана кад и спомен–плочу стрицу, Михаило је на трнавском гробљу, заједно са сестром Видосавом, положио венац на споменик оцу Милошу (1897–1943), брату Петронијевом. И Милош је, још сељаче из Трнаве, као добровољац упао у ратну олују, повлачио се са српском војском преко Албаније, па бродом прешао у Француску, на опоравак.

– Када је наша војска почела пробој на Кајмакчалану добио је задужење да као курир јави Степи Степановићу да је фронт пробијен. Рањен је приликом повратка у јединицу и морао је, гладан и повређен, сам да тражи амбуланту. То му је тешко пало души па је после рата променио политичко убеђење и приступио Комунистичкој партији Југославије – каже Михаило Крсмановић.

Његов отац некако је прегурао Први светски рат, али Други није. Родбина препричава да је Милоша убила четничка тројка у центру села, 14. септембра 1943. године, и на седам деценија од погибије донесе ново цвеће на гроб у Трнави.

Нема српске куће без ратних успомена и Крсмановићи су, путујући из Београда у село из којег су потекли, оживели сећања на двојицу предака, браће који су погинули сваки у свом светском рату. Замисао да се на овај начин обележе значајне породичне личности и датуми дошла је од предузетника из главног града Србије, Петронија Крсмановића (61), Михаиловог сина који носи име по деди. Петроније млађи каже за „Политику”:

– Нашу тешку историју један песник својевремено је мудро сажео у кратку реченицу: „Сви Срби рођени су између два рата.”