Тадић: Да се једни другима извинимо

Од нашег сталног дописника
Загреб, 25. јуна – Два јучерашња догађаја у Загребу, која на први поглед немају никакве међусобне везе, постала су истовремено медијски хит домаће јавности. Први је, наравно, Енергетски самит председника осам земаља југоисточне Европе (руски медији пишу о скупу "балканских земаља") којем је као специјални гост присуствовао и председник Русије Владимир Путин. Не мање интересовања изазвао је наступ председника Србије Бориса Тадића у популарној емисији ХТВ-а "Недељом у два", где је, по општој оцени, врло смирено, објективно и убедљиво одговарао на рафале упорног телевизијског "иследника" Александра Станковића.

Иако данас у Хрватској због државног празника (Дан државности РХ) не излазе новине, јучерашње извињење председника Тадића и даље је врло актуелна тема у медијским електронским издањима. И сам крај председничког самита у Загребу "очешао" се о ту у Хрватској очигледно и даље атрактивну тему. У разговору са новинарима већ у дубокој ноћи о сусрету с председником Путином, Борис Тадић је упитан и о свом извињењу, тачније тражено је да објасни шта је мислио када је рекао да "преузима одговорност на себе". "У свакој држави постоје институције и оне преузимају одговорност за све проблеме који настају у међудржавним и међунационалним односима", рекао је Тадић и подсетио на сличан гест донедавног француског председника Ширака. "Што се тиче мог става, сматрам да је то претпоставка за развој наших односа на западном Балкану међу земљама бивше Југославије, да се једни другима извинимо. У Сарајеву сам једном приликом рекао: ако неко треба да почне, ево ја почињем. И то кажем на најискренији могући начин. Ја сматрам да су многи људи без икакве кривице доживели трагедије и да су лишавани живота у име тзв. националних разлога, а да за то није постојао никакав основ", рекао је Тадић и закључио: "Ја очекујем да ће такав третман бити и према мојим сународницима од стране официјелних представника других држава. Очекујем да ћемо сви једни другима упућивати извињење у будућности. Сматрам да је ово била моја одговорност и моја обавеза, али претпоставка будућих односа у региону западног Балкана и источној Европи јесте, по мом мишљењу, управо овакав приступ."

Као што је познато, слична извињења Хрватима су упутили председник Црне Горе Мило Ђукановић, а 2003. године и тадашњи председник СЦГ Светозар Маровић. Било је то приликом званичне посете  председника РХ Стјепана Месића, кога је тај гест Маровића изненадио, па је брзо импровизовао сличан одговор, односно извињење свим припадницима српског народа којима је неко у име хрватства нанео зло. Због тога је по повратку у Хрватску био жестоко критикован, с образложењем да се тиме признаје кривица за почињене злочине у протеклом рату. Вероватно због тога ниједан службени представник Хрватске није до сада поновио овакав Месићев гест.
Радоје Арсенић

--------------------------------------------------------------------------

Јединствен гест

Берлин – Сви немачки водећи медији известили су о извињењу које је у име српског народа жртвама рата у Хрватској упутио председник Србије Борис Тадић, називајући то "јединственим гестом".

Истовремено се у коментарима истиче да су конкретни политички потези ипак значајнији од извињења.

Утицајни конзервативни "Франкфуртер алгемајне цајтунг" председнику Србије приписује мање добре намере, а више вешту политичку калкулацију. Лист наводи да је "морално гледано за извињење било крајње време, али да је политички тренутак вешто искалкулисан".

Наводи се да у вези са одређивањем статуса Косова "Тадићу не треба само благонаклоност (руског председника) Путина који је као кум Срба био на енергетском самиту у Загребу", већ и "разумевање, или у најмању руку благонаклона неутралност суседних држава чију непосредну подршку неће добити". "Политика и морал тесно су повезани, ништа мање и политика и енергија. Косово је вредно српског извињења код Хрвата, тим више што је праћено дискретним руским наговештајима о енергетској зависности региона", оцењује "Франкфуртер алгемајне цајтунг". "Зидојче цајтунг" подсећа на слична извињења хрватског председника Стјепана Месића и ранијег председника Србије и Црне Горе Светозара Маровића и истиче да "међутим, постоје и дела, која су за помирење значајнија него речи".

Као позитиван пример наводи се сарадња правосудних органа Србије, Хрватске, Босне и, у ограниченој форми, протектората УН на Косову, када је реч о сведоцима важним за разјашњавање ратних злочина, као што су били они у Вуковару или Сребреници. "Али, политички интереси остају као препрека. Пошто је Међународни суд Србију ослободио оптужбе за геноцид, политичари муслимана сада још жешће оспоравају Републици Српској право на постојање. То објашњавају сада потврђеним геноцидом у Сребреници. Рат се наставља приписивањем кривице. Тако да извињења никад не могу да буду штетна", оцењује "Зидојче цајтунг".
Бета