Сваштара

Зашто смо револтирани што у Вуковару ломе табле са ћириличним натписима, а живимо у земљи Србији са скоро већинским полуписменим становништвом. Неко дође, на пример, у Београд и крене од Славије ка Калемегдану у намери да нешто пазари. Деведесет одсто натписа изнад локала исписано је латиницом. Ако су поменути савладали латиницу, пожељно је и да сричу енглески језик! У нашим селима, лепо и великим словима латиничког писма, исписаним на друму, пише БУС, што означава аутобуску станицу, која пружа прилику мештанима да се „бусују” до града, где могу да сретну грађане које не третирају као људе јер им заказују операцију кука за 2022. годину! Остаје им да због кука кукају, што због болова, што због проклетства што су се родили у земљи Србији. Они од којих се то очекује, којима је то дужност, који су изабрани да ужас реше, тиме се не баве. Сигуран сам да би се многи грађани придружили пророчанству песника који рече: „Зауставите планету, хоћу да сиђем.“ Молим власт да избоксује приоритет силажења „заслужних” из новије српске историје. Просто да би се избегла гужва.

Попеше нам се на главу виртуелним распредањима о коридорима. Градић Хоргош постаде познат и деци из Врања.

Возим десном траком аутопута према Нишу. Мене и Салета није мрзело да избројимо 64 закрпе на 100 метара међународног пута кроз Србију! Да невоља буде већа, три пута су поред нас буквално пролетела кола с ротационим светлима која треба на време запазити иначе сте мртви. Журе изабраници народа у своја села. Време је да се пече ракија (опијум за народ).

Треба схватити лопове који краду железничке шине, јер му шине дођу „на извол’те”. Тим пругама више нико не пролази, а ако се и усуди вози на сопствени ризик. Испред носа нам протиче огромна река Дунав. Пловни пут који би неко златом платио. На моје изненађење, пре неки дан сам видео један, очито залутали брод. Стварно ћу помислити да су нам све комуникације прекинуте. Али не лези враже. Појавио нам се „значајан за Србију” авион сликан више него Броз. Пратили наш авионски првенац ловци. Ваљда да нам чедо не збрише. Авион значајан за Србију, али безначајан за празне џепове уколико не уведу авионски „бус плус”.

Толико смо огуглали на криминал да нас није изненадио ни тринаестогодишњак са подебелим досијеом криминалца. Статистика нам је предочила да деца већ са 13 година пију алкохол. За утеху, сада не пију него праве „Молотовљев коктел”, који бацају на школе као предигру за паљење наших стадиона. То им ваљда дође као спортска вежба.

Књиге жалби су испуњене. Вратимо се на свеске зване „сваштара”, јер свашта нам се догађа, а овај народ кратко памти.