Чепурин, ипак, није помињао промену граница

Противречна је ситуација данас на Балкану и на њему и даље постоји конфликтни потенцијал, изјавио је јуче руски амбасадор Александар Чепурин, на међународном скупу „Балкански ратови у светлу геополитике у 21. веку”. „Треба да збијемо редове и пронађемо политичка решења која су у интересу наших земаља. Пред Србијом су озбиљне одлуке и треба наћи решења која ће задовољити потребе већине Срба”, поручио је Чепурин.

Поводом вести, коју су пренели неки београдски медији, да је Чепурин изјавио да се границе такозваних балканских земаља и дан-данас активно разматрају, у руској амбасади за „Политику” објашњавају да цитат Александара Чепурина није дословно пренет и да је извађен из контекста. „Амбасадор РФ је говорио о ситуацији од пре сто година, о којој је рекао да су тада промењене границе младих балканских држава, што је један од предуслова за избијање Првог светског рата”, кажу руске дипломате. У амбасади Русије истичу да се Руска Федерација никада није залагала за промену постојећих граница, и демантују да је Чепурин уопште поменуо да се границе на Балкану и данас разматрају.

Говорећи на скупу поводом стогодишњице завршетка балканских ратова,у организацији Центра за развој међународне сарадње и амбасаде РФ, јесте разматрање основе сукоба 1912. и 1913. године и њихов утицај на креирање предуслова за Први светски рат, Чепурин је нагласио да Русија жели објективно и поштено да прикаже заједничку историју, која је повезана и са данашњим јачањем српско-руских односа,

– Историја представља основу за веру у нашу сарадњу. Они који желе да наруше сарадњу могу понекад мало и да се радују, али све долази на своје место. Наше земље су стари геополитички пријатељи – рекао је Чепурин, истакавши да је ова сарадња започета још у 17. и 18. веку, када је Русија подржавала борбу за национално ослобођење словенских народа. Амбасадор РФ указао је да и у Русији постоји подела на западњаке и словенофиле, који су своје представнике имали у књижевницима Ивану Тургењеву, односно Фјодору Достојевском. Руски дипломата је нагласио да су две земље биле савезнице у оба светска рата, чиме је Србија начинила правилан избор на страни победника.

– Балканске ратове 1912. и 1913. сматрамо ослободилачким и то је био крај отоманске владавине на југу Европе, али осећамо да неки и даље доводе ово у сумњу. Са Балканским ратовима је почело и формирање блокова у региону. Председник Србије Томислав Николић приметио је да је катастрофи Првог светског рата претходио покушај да се потисну мали народи, што је довело до сарајевског атентата. Дошло је до поновног приближавања Русије и Србије и до тога да Србија буде главни руски савезник на Балкану – подсетио је Чепурин.

Коментаришући спорну изјаву руског амбасадора, извор „Политике”, бивши дипломата и познавалац руско-српских односа, објашњава да је, ако је изјава правилно пренета, Чепурин највероватније мислио на низ отворених питања, пре свега на Босну.

–Вероватно је мислио и на Косово, јер за Москву је Косово и даље отоврено питање, па постоји тај конфликтни потенцијал. Постоје и други „затрпани предмети”, као што је Македонија, па је мислио и на ова питања. А вероватно је на неки начин мислио и на Војводину, где се мало-мало па појаве потенцијални проблеми – указује наш извор.

Драган Симић, професор ФПН-а и директор Центра за студије САД, објашњава да изјави недостаје шири контекст.

– Да ли је амбасадор мислио да су границе Балкана као леопардова кожа, увек нестабилне? После бурних дешавања деведесетих година прошлог века, ми смо ипак у последњој деценији сведоци смиривања тла. Једини фактор, односно држава, која би могла да тражи мењање граница, јесу Тирана, односно Албанци, ако постоје аспирације ка западној Македонији, деловима Црне Горе и Грчке. Уверен сам да међународна заједница не би дозволила никоме такве аспирације, па ни Албанцима. Није добро потценити такве факторе, али ни преценити, узимати изоловано од интереса међународне заједнице, ЕУ и САД, који су уложили огромне напоре да стабилизују овај простор и укључе у европске интеграционе токове – каже Симић.

Директор Центра за студије САД подвлачи да и сама РФ има велике интересе на Балкану, посебно имајући у виду енергетске пројекте.

–Русија се деведесетих година готово у потпуности повукла са ових простора, док је Запад био активан. Односи моћи су се после доласка на власт Владимира Путина променили. Русија се знатно агилније, секантније, одређује према појединим међународним питањима и то је очекивано. Светски поредак је и даље на челу са САД, али имамо нарастање Русије и Кине, па се разлика у погледу неких параметара моћи смањила – наводи Драган Симић.

Ненад Поповић, потпредседник Демократске странке Србије, указује за наш лист да, упркос тврдњама да ће интеграциони процеси у ЕУ и НАТО донети стабилност у односима међу државама на Балкану, то се не догађа.

– Напротив, ове организације су својим ставом да подрже противправну сецесију Косова допринеле продубљивању нестабилности у региону. Сигурно је да лажна држава Косово, која је изграђена на тероризму, криминалу и трговини органима, представља један од главних извора нестабилности и безбедносну претњу за читав регион. Као једини интеграциони процес који може реално да утиче на повећање безбедности у региону видим изградњу „Јужног тока”. Захваљујући његовој изградњи, Балкан ће постати важно енергетско чвориште, тако да никоме неће бити у интересу да се на овом простору стварају сукоби и нестабилности који би могли да резултирају прекидом снабдевања гасом. „Јужни ток” ће ојачати међузависност свих актера који учествују у овом пројекту, што смањује могућност за тензије и сукобе око једног од највећих геополитичких изазова 21. века, енергетскебезбедности – каже Ненад Поповић.

Бојан Билбија

-----------------------------------------------------------

Велике силе распирују сукобе

Јелена Гускова, руководилац Центра за истраживање савремене балканске кризе, рекла је да су ратови 1912. и 1913. важни за анализу корена и боље разумевање савремених дешавања на Балкану и шире, јер видимо стабилност неких држава и њихових политика према балканским земљама. Председник Центра за развој међународне сарадње Стевица Деђански поручио је да неке силе покушавају да прекроје историју и да оперу своју прошлост, пребацујући кривицу за Први светски рат на Србију и такву ревизију историјене смемо да дозволимо. Извршни директор центра Драгомир Анђелковић рекао је да је Русија подржавала принцип „Балкан балканским народима” и да су велике силе распиривале сукобе, посебно Други балкански рат, како би доминирале регионом.