Čepurin, ipak, nije pominjao promenu granica

Protivrečna je situacija danas na Balkanu i na njemu i dalje postoji konfliktni potencijal, izjavio je juče ruski ambasador Aleksandar Čepurin, na međunarodnom skupu „Balkanski ratovi u svetlu geopolitike u 21. veku”. „Treba da zbijemo redove i pronađemo politička rešenja koja su u interesu naših zemalja. Pred Srbijom su ozbiljne odluke i treba naći rešenja koja će zadovoljiti potrebe većine Srba”, poručio je Čepurin.

Povodom vesti, koju su preneli neki beogradski mediji, da je Čepurin izjavio da se granice takozvanih balkanskih zemalja i dan-danas aktivno razmatraju, u ruskoj ambasadi za „Politiku” objašnjavaju da citat Aleksandara Čepurina nije doslovno prenet i da je izvađen iz konteksta. „Ambasador RF je govorio o situaciji od pre sto godina, o kojoj je rekao da su tada promenjene granice mladih balkanskih država, što je jedan od preduslova za izbijanje Prvog svetskog rata”, kažu ruske diplomate. U ambasadi Rusije ističu da se Ruska Federacija nikada nije zalagala za promenu postojećih granica, i demantuju da je Čepurin uopšte pomenuo da se granice na Balkanu i danas razmatraju.

Govoreći na skupu povodom stogodišnjice završetka balkanskih ratova,u organizaciji Centra za razvoj međunarodne saradnje i ambasade RF, jeste razmatranje osnove sukoba 1912. i 1913. godine i njihov uticaj na kreiranje preduslova za Prvi svetski rat, Čepurin je naglasio da Rusija želi objektivno i pošteno da prikaže zajedničku istoriju, koja je povezana i sa današnjim jačanjem srpsko-ruskih odnosa,

– Istorija predstavlja osnovu za veru u našu saradnju. Oni koji žele da naruše saradnju mogu ponekad malo i da se raduju, ali sve dolazi na svoje mesto. Naše zemlje su stari geopolitički prijatelji – rekao je Čepurin, istakavši da je ova saradnja započeta još u 17. i 18. veku, kada je Rusija podržavala borbu za nacionalno oslobođenje slovenskih naroda. Ambasador RF ukazao je da i u Rusiji postoji podela na zapadnjake i slovenofile, koji su svoje predstavnike imali u književnicima Ivanu Turgenjevu, odnosno Fjodoru Dostojevskom. Ruski diplomata je naglasio da su dve zemlje bile saveznice u oba svetska rata, čime je Srbija načinila pravilan izbor na strani pobednika.

– Balkanske ratove 1912. i 1913. smatramo oslobodilačkim i to je bio kraj otomanske vladavine na jugu Evrope, ali osećamo da neki i dalje dovode ovo u sumnju. Sa Balkanskim ratovima je počelo i formiranje blokova u regionu. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić primetio je da je katastrofi Prvog svetskog rata prethodio pokušaj da se potisnu mali narodi, što je dovelo do sarajevskog atentata. Došlo je do ponovnog približavanja Rusije i Srbije i do toga da Srbija bude glavni ruski saveznik na Balkanu – podsetio je Čepurin.

Komentarišući spornu izjavu ruskog ambasadora, izvor „Politike”, bivši diplomata i poznavalac rusko-srpskih odnosa, objašnjava da je, ako je izjava pravilno preneta, Čepurin najverovatnije mislio na niz otvorenih pitanja, pre svega na Bosnu.

–Verovatno je mislio i na Kosovo, jer za Moskvu je Kosovo i dalje otovreno pitanje, pa postoji taj konfliktni potencijal. Postoje i drugi „zatrpani predmeti”, kao što je Makedonija, pa je mislio i na ova pitanja. A verovatno je na neki način mislio i na Vojvodinu, gde se malo-malo pa pojave potencijalni problemi – ukazuje naš izvor.

Dragan Simić, profesor FPN-a i direktor Centra za studije SAD, objašnjava da izjavi nedostaje širi kontekst.

– Da li je ambasador mislio da su granice Balkana kao leopardova koža, uvek nestabilne? Posle burnih dešavanja devedesetih godina prošlog veka, mi smo ipak u poslednjoj deceniji svedoci smirivanja tla. Jedini faktor, odnosno država, koja bi mogla da traži menjanje granica, jesu Tirana, odnosno Albanci, ako postoje aspiracije ka zapadnoj Makedoniji, delovima Crne Gore i Grčke. Uveren sam da međunarodna zajednica ne bi dozvolila nikome takve aspiracije, pa ni Albancima. Nije dobro potceniti takve faktore, ali ni preceniti, uzimati izolovano od interesa međunarodne zajednice, EU i SAD, koji su uložili ogromne napore da stabilizuju ovaj prostor i uključe u evropske integracione tokove – kaže Simić.

Direktor Centra za studije SAD podvlači da i sama RF ima velike interese na Balkanu, posebno imajući u vidu energetske projekte.

–Rusija se devedesetih godina gotovo u potpunosti povukla sa ovih prostora, dok je Zapad bio aktivan. Odnosi moći su se posle dolaska na vlast Vladimira Putina promenili. Rusija se znatno agilnije, sekantnije, određuje prema pojedinim međunarodnim pitanjima i to je očekivano. Svetski poredak je i dalje na čelu sa SAD, ali imamo narastanje Rusije i Kine, pa se razlika u pogledu nekih parametara moći smanjila – navodi Dragan Simić.

Nenad Popović, potpredsednik Demokratske stranke Srbije, ukazuje za naš list da, uprkos tvrdnjama da će integracioni procesi u EU i NATO doneti stabilnost u odnosima među državama na Balkanu, to se ne događa.

– Naprotiv, ove organizacije su svojim stavom da podrže protivpravnu secesiju Kosova doprinele produbljivanju nestabilnosti u regionu. Sigurno je da lažna država Kosovo, koja je izgrađena na terorizmu, kriminalu i trgovini organima, predstavlja jedan od glavnih izvora nestabilnosti i bezbednosnu pretnju za čitav region. Kao jedini integracioni proces koji može realno da utiče na povećanje bezbednosti u regionu vidim izgradnju „Južnog toka”. Zahvaljujući njegovoj izgradnji, Balkan će postati važno energetsko čvorište, tako da nikome neće biti u interesu da se na ovom prostoru stvaraju sukobi i nestabilnosti koji bi mogli da rezultiraju prekidom snabdevanja gasom. „Južni tok” će ojačati međuzavisnost svih aktera koji učestvuju u ovom projektu, što smanjuje mogućnost za tenzije i sukobe oko jednog od najvećih geopolitičkih izazova 21. veka, energetskebezbednosti – kaže Nenad Popović.

Bojan Bilbija

-----------------------------------------------------------

Velike sile raspiruju sukobe

Jelena Guskova, rukovodilac Centra za istraživanje savremene balkanske krize, rekla je da su ratovi 1912. i 1913. važni za analizu korena i bolje razumevanje savremenih dešavanja na Balkanu i šire, jer vidimo stabilnost nekih država i njihovih politika prema balkanskim zemljama. Predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje Stevica Deđanski poručio je da neke sile pokušavaju da prekroje istoriju i da operu svoju prošlost, prebacujući krivicu za Prvi svetski rat na Srbiju i takvu reviziju istorijene smemo da dozvolimo. Izvršni direktor centra Dragomir Anđelković rekao je da je Rusija podržavala princip „Balkan balkanskim narodima” i da su velike sile raspirivale sukobe, posebno Drugi balkanski rat, kako bi dominirale regionom.