Општина руши и државни објекат

Копаоник – Рушење два привремена објекта на Копаонику, у такозваној Долини спортова, тј. спровођење решења комуналне инспекције из Рашке јуче је спречило тридесетак радника ЈП „Скијалишта Србије“. То, ипак, не значи да се одлука инспектора неће спровести али ће, сигурно, до новог покушаја бити још разговора и преписке између општинских челника и руководства „Скијалишта Србије“.

Шта је довело до ових несугласица и до рушења имовине државног предузећа?– Ми смо „Скијалиштима Србије“ раније, без накнаде уступили скоро пет хектара земљишта у самом центру Копаоника. И, нисмо имали ништа против тога да се на том простору подигне клизалиште или било шта друго што доприноси развоју туризма на планини, односно коришћењу овог плаца за потребе у оквиру делатности овог предузећа. Међутим, они су ту подигли и угоститељски објекат који су чак дали у закуп приватном лицу а та грађевина је нелегална, и не може се легализовати, јер није у складу са детаљним урбанистичким планом овог дела скијалишта, који је пред усвајањем. Уосталом, то смо им још пре неколико месеци предочили и они су обећали да ће до 1. маја ове године то сами уклонити. Но, нису се држали обећања и шта сада? Треба да толеришемо да државно предузеће крши прописе. Томе ваља додати да није ово први објекат који смо уклонили, недавно смо уклонили чак један војни објекат. Уз то, сумњам да су се радници самоиницијативно организовали и бранили интерес закупца, тј. приватног предузећа – казао је за „Политику“ Јован Чорбић, председник рашчанске општине.

У „Скијалишту Србије“ признају да су клизалиште, објекат за продају карата, за изнајмљивање клизаљки и постојећи бифе издали у закуп београдској фирми „Беоспорт“. Но, како су нам у одсуству директора Дејана Левнајића објаснили, „џаба што челници из Рашке тврде како неће рушити клизалиште јер оно не може да ради без пратећих објеката”.

У њиховом објашњењу наведено је: „Месецима смо молили за дозволу, па смо лично од председника Јована Чорбића добили усмену сагласност да градимо, јер ће дозвола стићи. Онда смо поднели и захтев за легализацију, али сада су, после свих наших захтева, улагања и трошкова, они у Рашки променили став“.

У овом јавном предузећу негирају и да су радници од било кога инструисани већ су, тврде, „горе на терену и нису дозволили да се руши имовина њиховог предузећа“. Такође, додају, за „поменути поклон, тј. земљиште рашчанској општини смо платили 25 милиона динара на име пореза на промет, а на име свих пореза на коришћење имовине, доприноса за 122 радника, и друге дажбине само у општинску касу прошле године уплатили 31.937.000 динара, а заједно са накнадама Националном парку та сума износи око 46,5 милиона динара“.

Уз све то у овом предузећу се не слажу са чињеницом да је њихов привремени објекат највећи копаонички проблем и да се баш од тога мора кренути у решавање свих других, кажу, „знатно крупнијих проблема па и такозване дивље градње“.

М. Дугалић