Радуловић: Динкић измишља радна места

После најаве министра привреде Саше Радуловића да ће Агенција за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) бити угашена, кренуло се лицитирањем колико је преко те агенције отворено радних места до неслућених висина. По Динкићу 55.000, а према рачуници Министарства привреде за сада је сасвим извесно отворено 16.097 таквих радних места. Како је могућа оволика разлика?

Министарство привреде тврди да су у рачуницу Динкићеве странке, најпре, урачуната уговорена 8.162 радна места код 35 инвеститора са којима је држава раскинула уговор о подстицајима.

Од „преосталих” 47.882 радна места виси још 31.785 која инвеститори треба да отворе у наредном периоду према 163 уговорена активна пројекта. Дакле, неспорно је отворено 11.929 радних места у 56 завршених пројеката и 4.168 у 22 објекта који су формално окончани.

– У протеклом периоду није извршена ниједна формална или материјална контрола код инвеститора који су користили субвенције за отварање нових радних места. То доказује да нико у држави није контролисао око 240 предузећа којима су исплаћене субвенције – кажу у Министарству привреде и додају да ни за једно предузеће коме је СИЕПА одобрила субвенцију не постоји податак о капиталу и броју запослених у тренутку потписивања уговора.

– Интерном анализом утврђено је да је било и случајева да је предузеће угашено, сви запослени привремено на један дан пријављени у Националној служби за запошљавање, да би се одмах сутрадан запослили код инвеститора уз подстицаје. Тако су многи инвеститори, уз поклоњено предузеће, добијали и знатну финансијску подршку државе, па се не може рећи да се заиста ради о свим новим радним местима – наводе у Министарству привреде.

– Такође, без икаквих критеријума и мерила оправданости, у 78 случајева извршено је анексирање основних уговора инвеститорима, продужавани рокови за испуњење обавеза, мењан је начин исплате подстицаја и накнадно вршена ревизија раније одобрених инвестиционих пројеката и бизнис планова. Нико није водио рачуна ни о трошку камата, јер инвеститори средства добијају унапред без камате – наводе у Министарству привреде.

– У више наврата од СИEПА смо захтевали да пре достављања захтева за трансфер подстицајних средстава преконтролише да ли инвеститор одступа од уговорене обавезе, што је СИEПА одбијала да уради тврдећи да то није њихов посао. Због тога ће Министарство привреде од 2014. године код свих уговора који су корисници државних подстицаја установити систем обавезне контроле за све време трајања уговором преузетих обавеза – наведено је у саопштењу.

Божидар Лаганин, директор СИЕПА, јуче није хтео да коментарише наводе овог министарства тврдећи да се против њега и СИЕПА води хајка. Он је само поновио оно што је већ рекао за „Политику” – да је посао ове агенције привлачење инвестиција и да са склапањем уговора са инвеститором о подстицају њене надлежности предстају.

-------------------------------------------------------------------

Активиране гаранције

Министарство привреде пре дванаест дана активирало је банкарске гаранције у осам случајева у којима инвеститори нису извршили уговорене обавезе и тиме покренула процедуру за повраћај у буџет 1.404.000 евра.

У многим другим случајевима у буџет није могуће повратити исплаћене субвенције, јер су банке које су гарантовале у међувремену престале да постоје. Одговорна лица у државним институцијама, како наводе у Министарству привреде, нису благовремено покренула питање замене гаранција, нити су их пријавили као потраживање у стечајним поступцима.

– Обавеза СИЕПА, према важећој Уредби владе, била је да прати гаранције. Из документације која се налази код СИЕПА констатовано је да је ненаплативо 20 гаранција вредних више од два милиона евра. Сва остала документација о свим пројектима се такође налази код ње, тако да је једино ова агенција и могла да врши контролу – кажу у Министарству.

-------------------------------------------------------------------------------

Законска регулатива

Према Уредби о условима и начину привлачења директних инвестиција СИЕПА су између осталог поверени послови утврђивања испуњености услова и критеријума за доделу средстава, формалну контролу захтева за исплату, пријем годишњих извештаја независних ревизора о пословању корисника, као и извештаја о испуњености инвестиције и предлагање мера министарству у случају непоштовања уговора, а на основу извештаја Агенције за приватизацију и Националне службе за запошљавање, овлашћених за контролу висине улагања предвиђеног инвестиционим пројектом, односно броја запослених код корисника средстава.

Одлуком о оснивању Агенције за страна улагања и промоцију извоза прописано је, поред осталог, да Агенција обавља стручне послове који се односе на координирање мера и активности финансијске и нефинансијске помоћи за подстицање и промоцију улагања.

А Закон о јавним агенцијама налаже да јавна агенција надзире наменско и сврсисходно коришћење додељених финансијских средстава и подстицаја и стручност и сврсисходност рада других лица одређених посебним законом или актом о оснивању јавне агенције. Она је потом дужна да састави извештај о надзору и заснује га на потребној документацији и изјашњењу странака, као и да извештај о надзору доставља министарству у чијем делокругу су послови јавне агенције.