Писац у сенци мржње
Роман Салмана Руждија "Сатански стихови", објављен у Великој Британији 1988, претворио је пишчев живот у грађу за књигу какву би сваки писац пожелео да напише. Наравно, под условом да и сам није јунак невероватне приповести. Јер, Ружди је због "Стихова" већ 18 година на мети исламских фундаменталиста. Недавна одлука британске краљице Елизабете II да одликује писца титулом сера разјарила је изнова екстремистичке верске групе.
Почело је 14. фебруара 1988. Док је знатан део светске популације обележавао Дан љубави, ирански верски вођа ајатолах Хомеини изрекао је британском писцу индијског порекла Салману Руждију фатву – смртну пресуду. Образложење је било кратко: "Сатански стихови" вређају пророка Мухамеда. Осудом на смрт, тог Дана љубави зачет је парадокс вредан Руждија као "мајстора хумористичке инвентивности".
Жртве верске заслепљености били су и преводиоци Руждијевог дела. Јапански преводилац Хитоши Игараши преминуо је 1991, након што је избоден ножем у Токију. Италијански преводилац и норвешки издавач једва су преживели озбиљне физичке нападе. Српски преводиоци романа Салмана Руждија прошли су, срећом, без последица. Роман "Деца поноћи", који је код нас објавио БИГЗ 1986. године и за који је писац одликован Букеровом наградом, превели су Светозар Кољевић и Зоран Мутић. Фамозне "Сатанске стихове" у преводу Александра Поповића у два издања је објавила београдска "Просвета".
Због увреде коју су исламски фанатици прочитали у "Сатанским стиховима", десет година од изрицања фатве траје Руждијев земаљски пакао. Док су критичари у његовом делу видели космичку борбу између добра и зла, они други су препознали увреде на рачун пророка Мухамеда који је приказан као човек од крви и меса. И тако, ходајућа фатва, како је себе називао Ружди, проводи године скривајући се, мењајући државе и градове, у сталној пратњи обезбеђења Скотланд јарда.
Чинило се да је крај тој мржњи дошао 22. септембра 1998, када је тадашњи ирански председник Мухамед Хатами изјавио да је случај Ружди окончан и најавио успостављање дипломатских веза између Пакистана и Велике Британије. Ружди је тада изјавио: "То значи све, то значи слободу". На жалост, то није значило ништа онима који су ових дана поново изашли на улице Индије, Енглеске, Пакистана, Турске... да поносно изјаве како се исламски закони не мењају више од 1400 година. Да покажу Салману Руждију да га и даље сматрају "издајицом ислама". Да свету покажу снагу свога беса. Чак је и портпарол пакистанског Министарства спољних послова прошле недеље захтевао од британске владе да титула сера буде повучена, јер се у противном изазива верска мржња.
Салман Ружди се никада није бранио од таласа (верске) мржње. Успео је да остане изнад претњи и уцена, изјављујући у ретким интервјуима да је задовољан што је написао "Сатанске стихове". У сусретима са новинарима, готово у шали, причао је о начинима скривања. "Могао бих да живим у стану до вашег, а да ви то никада не сазнате", гласила је типична руждијевска горко-хуморна реченица изговорена пре неколико година. Писац је, ваљда, знао да је такав хумор једини могућ зид пред налетима велике мржње која не јењава ни у годинама после смрти оног који је изрекао смртну пресуду.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


