Велико обавештајно спремање

Немачки полицајци и политичари у жижи истрага, судских и парламентарних – једни због прекорачења службених овлашћења, други због сумње да су злоупотребили службени положај и ауторитет – могли би, донекле, да одахну. Слично важи и за немачке обавештајце, осумњичене за илегалну сарадњу са агентима ЦИА, наравно и за њихове америчке колеге и политичке менторе, са ове и са оне стране океана. И хашким оптуженицима је лакнуло око срца као и онима који стрепе да би против њих могла да буде подигнута оптужница.

Немачке тајне и војнообавештајне службе регистровале су масовне губитке података из електронских и класичних архива – годинама прикупљани докази нестали су преко ноћи.

Прва вест потресла је јавност пре недељу дана. Саксонски уставобранитељи су омашком, тврди се, уништили око 40.000 копија аката у вези са спрегом мафије, полиције и политичара у тој немачкој покрајини. Оригинали, ког ли малера, такође су нестали. Истрага, која је годинама спречавана из уставноправних разлога, по коначном одобрењу – у име и у вишем интересу свенемачке јавности, тапка у месту. Нема конкретних доказа који би могли да доведу до покретања судског поступка.

Брисање хашких доказа

Духови се још нису смирили, а у јавност је јуче приспела нова вест. Секција војнообавештајне службе ЗНБВ-а, задужене за прикупљање информација у иностранству, изгубила је масу података. Не може да пружи тражене доказе у случају илегалног хапшења и тамничења немачког Либанца Мурата Курнаца у затворима ЦИА, уз немачку "асистенцију". Сазнања која се односе на случај злостављања затвореника у тајном америчком затвору у Тузли такође су избрисана из архива. Компромитујући подаци по Немце, и по припаднике ЦИА, нестали су без трага.

Губитак архивске грађе, како се елегантно формулише у војнообавештајним круговима, могао би да се одрази и на рад Хашког трибунала. Пре свега на расветљавање случајева који су у вези са Косовом и Метохијом – за кога је то добро, за Србе или за Албанце?

"Ако немачки безбедњаци беже од одговорности, то је добро и по оне које су до јуче гонили", рекао је један извор у БНД-у

Коментар цитираног извора могао би да буде схваћен као жаока упућена припадницима три "конкурентске" службе, уставобранитељима и двема војнообавештајним службама – намеће се закључак да је реч о борби за примат у обавештајној хијерархији. Управо тај закључак, међутим, наводи и на размишљање – не одвраћа ли се тиме од суштинске сумње да је у току велико спремање у све четири обавештајне службе?

У прилог претпоставци иде чињеница да је војнообавештајна служба избегавала да пружи одговарајуће информације истражним органима и пре него што је дошло до губитка података у њеном централном компјутерском систему ЈАСМИН (Joint Analysis System Military Intelligence), приписаном застарелости техничких уређаја.

Спасавање немачког угледа

Тешко је разумљиво да је квар установљен управо у тренутку када су тражени одређени "осетљиви" подаци. Између осталог и забелешке које се односе на непримерено понашање припадника немачке војске у мировним мисијама, од Авганистана до Космета.

Како је могуће да у комплексу такозваног првог приоритета, у шестоспратном подземном бункеру крај месташца Гелсдорфа, у Рајнској области, који даноноћно опслужује 640 стручњака, и који прима поверљиве извештаје са свих страна света, такав квар остане непримећен? Уместо одговора, указује се на аргумент да немачка војска није ослободила средства из буџета за обнову система, рачунајући са скорим расформирањем те службе, односно припајањем БНД-у.

Одлука о припајању војнообавештајне службе за иностранство БНД-у, међутим, уследила је после обимне опсервације и дискретне контроле свих сакупљених војнообавештајних података – посредством службеника и агената БНД-а. Зар је и БНД изгубио копије загубљених података које је пре тога копирао?