Veliko obaveštajno spremanje

Nemački policajci i političari u žiži istraga, sudskih i parlamentarnih – jedni zbog prekoračenja službenih ovlašćenja, drugi zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj i autoritet – mogli bi, donekle, da odahnu. Slično važi i za nemačke obaveštajce, osumnjičene za ilegalnu saradnju sa agentima CIA, naravno i za njihove američke kolege i političke mentore, sa ove i sa one strane okeana. I haškim optuženicima je laknulo oko srca kao i onima koji strepe da bi protiv njih mogla da bude podignuta optužnica.

Nemačke tajne i vojnoobaveštajne službe registrovale su masovne gubitke podataka iz elektronskih i klasičnih arhiva – godinama prikupljani dokazi nestali su preko noći.

Prva vest potresla je javnost pre nedelju dana. Saksonski ustavobranitelji su omaškom, tvrdi se, uništili oko 40.000 kopija akata u vezi sa spregom mafije, policije i političara u toj nemačkoj pokrajini. Originali, kog li malera, takođe su nestali. Istraga, koja je godinama sprečavana iz ustavnopravnih razloga, po konačnom odobrenju – u ime i u višem interesu svenemačke javnosti, tapka u mestu. Nema konkretnih dokaza koji bi mogli da dovedu do pokretanja sudskog postupka.

Brisanje haških dokaza

Duhovi se još nisu smirili, a u javnost je juče prispela nova vest. Sekcija vojnoobaveštajne službe ZNBV-a, zadužene za prikupljanje informacija u inostranstvu, izgubila je masu podataka. Ne može da pruži tražene dokaze u slučaju ilegalnog hapšenja i tamničenja nemačkog Libanca Murata Kurnaca u zatvorima CIA, uz nemačku "asistenciju". Saznanja koja se odnose na slučaj zlostavljanja zatvorenika u tajnom američkom zatvoru u Tuzli takođe su izbrisana iz arhiva. Kompromitujući podaci po Nemce, i po pripadnike CIA, nestali su bez traga.

Gubitak arhivske građe, kako se elegantno formuliše u vojnoobaveštajnim krugovima, mogao bi da se odrazi i na rad Haškog tribunala. Pre svega na rasvetljavanje slučajeva koji su u vezi sa Kosovom i Metohijom – za koga je to dobro, za Srbe ili za Albance?

"Ako nemački bezbednjaci beže od odgovornosti, to je dobro i po one koje su do juče gonili", rekao je jedan izvor u BND-u

Komentar citiranog izvora mogao bi da bude shvaćen kao žaoka upućena pripadnicima tri "konkurentske" službe, ustavobraniteljima i dvema vojnoobaveštajnim službama – nameće se zaključak da je reč o borbi za primat u obaveštajnoj hijerarhiji. Upravo taj zaključak, međutim, navodi i na razmišljanje – ne odvraća li se time od suštinske sumnje da je u toku veliko spremanje u sve četiri obaveštajne službe?

U prilog pretpostavci ide činjenica da je vojnoobaveštajna služba izbegavala da pruži odgovarajuće informacije istražnim organima i pre nego što je došlo do gubitka podataka u njenom centralnom kompjuterskom sistemu JASMIN (Joint Analysis System Military Intelligence), pripisanom zastarelosti tehničkih uređaja.

Spasavanje nemačkog ugleda

Teško je razumljivo da je kvar ustanovljen upravo u trenutku kada su traženi određeni "osetljivi" podaci. Između ostalog i zabeleške koje se odnose na neprimereno ponašanje pripadnika nemačke vojske u mirovnim misijama, od Avganistana do Kosmeta.

Kako je moguće da u kompleksu takozvanog prvog prioriteta, u šestospratnom podzemnom bunkeru kraj mestašca Gelsdorfa, u Rajnskoj oblasti, koji danonoćno opslužuje 640 stručnjaka, i koji prima poverljive izveštaje sa svih strana sveta, takav kvar ostane neprimećen? Umesto odgovora, ukazuje se na argument da nemačka vojska nije oslobodila sredstva iz budžeta za obnovu sistema, računajući sa skorim rasformiranjem te službe, odnosno pripajanjem BND-u.

Odluka o pripajanju vojnoobaveštajne službe za inostranstvo BND-u, međutim, usledila je posle obimne opservacije i diskretne kontrole svih sakupljenih vojnoobaveštajnih podataka – posredstvom službenika i agenata BND-a. Zar je i BND izgubio kopije zagubljenih podataka koje je pre toga kopirao?