У Србији 30.000 наркомана

„Када бих резимирао свој живот на хероину вероватно бих се послужио рефреном песме „Када бих живео хиљаду година, цео живот би ми стао у један дан”. Јер, у тих десет година живота које ми је узео хероин, сваки дан је био идентичан – будио сам се и одлазио на спавање са идејом како да дођем до хероина. Први контакт са дрогом имао сам још у основној школи – желео сам да будем другачији и не живим типичним животом, да будем фаца у крају. У средњој школи сам прешао на таблете, а када сам закорачио у пунолетство имао сам ватрено крштење са хероином. Наредних десет година провео сам као у неком ружном сну из кога ме је пробудила снажна жеља за животом и стицај срећних околности, јер сам приступио „Рето центру” који су основали бивши зависници. Данас имам своју породицу и организацију „Излазак” у којој помажем другим зависницима да изађу из зачараног круга наркоманије, прича Александар Жугић, један од оних који је успео да победи болест зависности. 

Према подацима Канцеларије за ХИВ и сиду, у нашој земљи живи 30.000 зависника од опијата упозорила је др Јелена Јанковић из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Она је на јучерашњем округлом столу о болестима зависности изнела податак да највећи број зависника има први контакт са хероином у 24. години, а на лечење се јавља готово десет година касније. Да је борба са хероинском зависношћу једна од најтежих животних битки говори и податак да су две трећине особа које долазе на лечење – повратници у свету дроге.  

Ламбе Ђорејлијевски, шеф Одсека за превенцију наркоманије МУП-а Србије, упозорио је да, супротно уобичајеном мишљењу да деца долазе у први контакт са дрогом преко дилера, више од 85 одсто тинејџера је наркотике добило од школског друга, пријатеља и комшије. Истраживање Института за јавно здравље из 2010. године показује да трећина родитеља сазна за зависност свог детета након три године узимања дроге, а додатна трећина тек након четири године дрогирања.

„Информација да се дете дрогира увек се налази преносом родитеља – али највећи број њих игнорише чињеницу да из куће нестају вредне ствари, да дете тражи све већи џепарац и почиње да обилази родбину и тражи паре, да је попустило у школи или постало агресивно, раздражљиво или повучено”, примећује Јасмина Славковић, педагог у Спортској гимназији у Београду.

Ламбе Ђорејлијевски констатује да либералан однос који већина родитеља има према својој деци у великој мери „олакшава” узимању наркотика.

„Родитељство је сведено на другарство и дружење, васпитна правила су укинута или су веома лабава, велики број родитеља још у основној школи не зна да дете бежи са часова и има изостанке, а у средњој школи подржавају своју децу у њиховим одлукама да не одлазе на часове када им то одговара или им пишу оправдања. Школа дозвољава да неко са 30 неоправданих часова остане у школи уместо да буде искључен, а закон дозвољава деци од 15 година да од родитеља сакрију информацију да имају сексуално преносиве болести или трудноћу. Родитељи морају да имају ауторитет и васпитна правила да би деца одрасла у здраве личности”, закључио је Ђорејлијевски.