U Srbiji 30.000 narkomana

„Kada bih rezimirao svoj život na heroinu verovatno bih se poslužio refrenom pesme „Kada bih živeo hiljadu godina, ceo život bi mi stao u jedan dan”. Jer, u tih deset godina života koje mi je uzeo heroin, svaki dan je bio identičan – budio sam se i odlazio na spavanje sa idejom kako da dođem do heroina. Prvi kontakt sa drogom imao sam još u osnovnoj školi – želeo sam da budem drugačiji i ne živim tipičnim životom, da budem faca u kraju. U srednjoj školi sam prešao na tablete, a kada sam zakoračio u punoletstvo imao sam vatreno krštenje sa heroinom. Narednih deset godina proveo sam kao u nekom ružnom snu iz koga me je probudila snažna želja za životom i sticaj srećnih okolnosti, jer sam pristupio „Reto centru” koji su osnovali bivši zavisnici. Danas imam svoju porodicu i organizaciju „Izlazak” u kojoj pomažem drugim zavisnicima da izađu iz začaranog kruga narkomanije, priča Aleksandar Žugić, jedan od onih koji je uspeo da pobedi bolest zavisnosti. 

Prema podacima Kancelarije za HIV i sidu, u našoj zemlji živi 30.000 zavisnika od opijata upozorila je dr Jelena Janković iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Ona je na jučerašnjem okruglom stolu o bolestima zavisnosti iznela podatak da najveći broj zavisnika ima prvi kontakt sa heroinom u 24. godini, a na lečenje se javlja gotovo deset godina kasnije. Da je borba sa heroinskom zavisnošću jedna od najtežih životnih bitki govori i podatak da su dve trećine osoba koje dolaze na lečenje – povratnici u svetu droge.  

Lambe Đorejlijevski, šef Odseka za prevenciju narkomanije MUP-a Srbije, upozorio je da, suprotno uobičajenom mišljenju da deca dolaze u prvi kontakt sa drogom preko dilera, više od 85 odsto tinejdžera je narkotike dobilo od školskog druga, prijatelja i komšije. Istraživanje Instituta za javno zdravlje iz 2010. godine pokazuje da trećina roditelja sazna za zavisnost svog deteta nakon tri godine uzimanja droge, a dodatna trećina tek nakon četiri godine drogiranja.

„Informacija da se dete drogira uvek se nalazi prenosom roditelja – ali najveći broj njih ignoriše činjenicu da iz kuće nestaju vredne stvari, da dete traži sve veći džeparac i počinje da obilazi rodbinu i traži pare, da je popustilo u školi ili postalo agresivno, razdražljivo ili povučeno”, primećuje Jasmina Slavković, pedagog u Sportskoj gimnaziji u Beogradu.

Lambe Đorejlijevski konstatuje da liberalan odnos koji većina roditelja ima prema svojoj deci u velikoj meri „olakšava” uzimanju narkotika.

„Roditeljstvo je svedeno na drugarstvo i druženje, vaspitna pravila su ukinuta ili su veoma labava, veliki broj roditelja još u osnovnoj školi ne zna da dete beži sa časova i ima izostanke, a u srednjoj školi podržavaju svoju decu u njihovim odlukama da ne odlaze na časove kada im to odgovara ili im pišu opravdanja. Škola dozvoljava da neko sa 30 neopravdanih časova ostane u školi umesto da bude isključen, a zakon dozvoljava deci od 15 godina da od roditelja sakriju informaciju da imaju seksualno prenosive bolesti ili trudnoću. Roditelji moraju da imaju autoritet i vaspitna pravila da bi deca odrasla u zdrave ličnosti”, zaključio je Đorejlijevski.