Избор директора музеја уз помоћ суда

Крагујевац – Избор директора Народног музеја у Крагујевцу прошао је неопажено, без икаквих полемика у стручној јавности, иако је реч о установи која, уз Народну библиотеку „Вук Караџић“ и Књажевско-српски театар, чини окосницу културног живота у овом граду. Незаинтересованост културних посленика, која опомињуће сведочи о запарложености крагујевачке интелектуалне елите, пренела се и на одборнике Скупштине града.

Одлуку о избору директора одборници су донели пред крај седнице одржане 25. октобра, једногласно и без икакве расправе, као да их се уопште није тицало ко ће у наредне четири године руководити једном од најзначајнијих установа културе у централној Србији. У атмосфери ишчекивања краја заморног састанчења, за првог човека музеја поново је именован дипломирани филозоф Александар Стаменковић, кадар владајуће странке Заједно за Шумадију–УРС, коме је од 31. октобра званично почео да тече трећи директорски мандат.

Одлука о избору новог-старог директора „погодила“ је, изгледа, само једног човека, Стаменковићевог противкандидата Милоша Јуришића. Овај археолог и конзерватор са завршеним мастер студијама решио је да ствари истера на чистац. Због сумње да су током конкурса начињене бројне процедуралне грешке, он је против одговорних лица у музеју полицији поднео кривичну пријаву, а против Скупштине града и тужбу коју је упутио Управном суду Србије.

У разговору за наш лист, Јуришић је казао да надлежни у музеју највероватније нису испоштовали законом предвиђене рокове, као и да је документација на основу које су одборници Скупштине града донели одлуку по свему судећи била фалсификована, с намером да се накнадно уврсти у деловодне књиге и тако спречи вођење поступка против одговорних лица.

– Већ пет година у Крагујевцу не могу да добијем посао, а за директора музеја сам се пријавио пошто сам на сајту Министарства културе видео текст којим се млади људи позивају да узму учешће на, како је стајало, потпуно отвореним конкурсима. Мислим да је овај конкурс био све само не то. Немам ја ништа против да они бирају своје људе, али нека се, бар, држе закона – поручио је Јуришић, наводећи да се копије докумената, које је по Закону о доступности информација од јавног значаја добио у Народном музеју, не подударају са оригиналима у које је имао увид, те да не садрже меморандум, печат и штамбиљ ове установе.

Јуришић је о целом овом случају обавестио и Министарство културе, које је пре неколико дана од Народног музеја у Крагујевцу затражило да им достави сву конкурсну документацију. Надлежни у овој установи, међутим, кажу да се не плаше провера и да немају ништа против Јуришића и његових захтева да полиција и суд испитају законитост поступка током којег, како тврде, нису начињене процедуралне грешке.

– Оба кандидата су била равноправна, а за Стаменковића смо се одлучили, пре свега, због његовог искуства. Он је већ девет година на челу ове установе, познаје колектив и начин рада, а моје мишљење је било да не треба експериментисати са новим директором, поготово не у овим кризним временима када се руководећи људи у култури суочавају са многим изазовима. Штета је само што није било више кандидата, пошто нисмо били у потпуности задовољни програмом и планом рада који су њих двојица предложили – изјавила је за „Политику“ председница Управног одбора Народног музеја Весна Лечић Миловановић, која је напоменула да би за Крагујевац, ипак, била „велика брука“ ако би суд поништио одлуку Скупштине града.

На седници УО музеја, одржаној 21. октобра, који је као државни празник био нерадан дан, за Стаменковића је, од укупно пет чланова, гласало њих троје, док су два била уздржана. Сам Стаменковић каже да је тих дана био болестан, да није долазио на посао и да ни на који начин није могао, а ни желео да утиче на одлуку Управног одбора.

– Ја сам своје испунио, предао документацију која је од мене тражена, као и план рада музеја за наредни период, а ако надлежни органи утврде да конкурсни поступак и избор није спроведен како треба, ја ћу ту одлуку поштовати – рекао је Стаменковић за наш лист.

Уколико би дошло до поништавања конкурса, то би заиста била велика брука, за Народни музеј у Крагујевцу, али и за Скупштину града, то јест одборнике, пошто би се на тај начин установило да они уопште не читају материјале које добијају, нити их интересује за кога гласају и да ли то, можда, чине на основу фалсификованих докумената.