Укњижено вреди више

Републички геодетски завод позива све грађане да укњиже своју имовину и тиме допринесу успостављању јединственог катастра непокретности у нашој земљи. Укњижење имовине доноси вишеструку корист свима – она је најпоузданији доказ власништва којим се гарантује правна сигурност, повећава тржишна вредност некретнине, олакшава добијање хипотекарних кредита, а напослетку олакшава и продају непокретности. Укратко, укњижено вреди више, рекао је на јучерашњој конференцији за новинаре у Републичком геодетском заводу Зоран Крејовић, председник Комисије за координацију Кампање за укњижбу непокретности.

Пројекат установљења јединственог катастра непокретности започет је пре три године, а треба да се заврши 2010. године. Вредан је 40 милиона евра: Светска банка је дала кредит од 30 милиона а Влада Србије 9,5 милиона долара.

Од око пет хиљада катастарских општина у Србији катастар непокретности је, по речима Крејовића, уведен у 83 одсто општина. То је солидна основа да се уведе укњижба непокретности. За разлику од ранијег периода, поступак је сада упрошћен и убрзан. То омогућује Републички геодетски завод са својих десет регионалних центара у Србији – у Београду, Зајечару, Крагујевцу, Крушевцу, Нишу, Новом Саду, Панчеву, Ужицу, Шапцу и Приштини. Регионални центри имају 164 службе за катастар непокретности.

Јединствен катастар непокретности осигураће својину над непокретностима власнику, али и његовим потомцима. Најважније је то, како је у разговору са новинарима рекао Герхард Мугенхубер, међународни катастарски експерт, што је устројством јединственог катастра непокретности имовина заштићена, без обзира на то да ли се њен власник налази у земљи или ван ње.

Оно што је у Србији до сада урађено већ омогућује да се брже дође до јефтинијих хипотекарних кредита и да се трансакције непокретностима обаве далеко лакше него пре. Циљ је, по речима Мугенхубера, да Србија до 2010. године установи јединствен катастар непокретности и да се и у овој области изједначи са развијеним европским земљама.

Пракса у европским земљама је показала да ни домаћи, а поготово страни инвеститори, неће да дођу да граде на непокретностима које нису укњижене. Због тога је важно да се што пре укњижи непокретна имовина.

Успостављање катастра непокретности, тврди Крејовић, помоћи ће грађанима и при легализацији њихове имовине.

За укњижбу је, иначе, потребно да грађани, власници непокретности, узму документацију о имовини коју имају и са њом дођу у одговарајућу службу за катастар непокретности. У случајевима кад власник стана треба да стан укњижи, а зграда у којој се стан налази није укњижена, власник стана сноси трошкове укњижбе и зграде и стана. Власник стана може од инвеститора зграде да тражи повраћај трошкова за укњижбу зграде. То је речено на јучерашњој конференцији за новинаре, али није објашњено какав је поступак ако више не постоји инвеститор који је некада градио ту зграду.