Серија којој се не види крај

Партизанова шеста узастопна титула формално је још далеко од рекорда од десет освојених шампионата заредом Црвене звезде из пионирских дана наше кошарке, али пошто су разлике између пехара првака у новијој историји и пре више од пола века као небо и земља, јасно је да доминација "црно-белих" по својој изузетности нема премца ни у прошлости ове игре под обручима, ни у многим другим великим спортским историјама.

Његову тријумфално завршену сезону већом од претходних пет чине својеврсна европска реафирмација остварена одличним резултатима у Евролиги и трофеј у Јадранској лиги којим је потврдио да је сила и шире од граница своје државе. Блиставији сјај свему даје и чињеница да је – читавих девет – протеклих месеци, на путу којим је углавном сигурно ишао, било мање латица, а више трња него икад.

Оно што ову Партизанову такмичарску годину може напослетку да учини сезоном од специјалног значаја, јесте потенцијална далекосежност свих тих успеха који воде у још једну Евролигу. После свега што је привукло и интересовање спонзора из иностранства, веома је близу да, успешније него други, приведе крају своју транзицију ка бољим данима. Власничка трансформација клубова и између осталог пореске олакшице у спорту су, према последњим најавама државе, пред реализацијом. Најновији, 19. пословни партнер Партизана овог пролећа је постао "Дилоит", фирма која великим компанијама и у нашем региону, поред другог, пружа услуге финансијског консалтинга, радила је рецимо ревизорску процену вредности НИС Србија, још једног спонзора КК Партизан у минулој сезони. Како ствари стоје, није далеко ни дан када би Кошаркашки клуб Партизан на месту садашњег стадиона у Хумској улици, у оквиру новог велелепног спортског комплекса "црно-белих", за који се чује да је ушао у регулациони план града, требало да добије услове за рад какве до сада није имао. И у финансијском погледу јак Партизан за три године, то је можда будућност чији би део могао да буде и трогодишњи уговор са Евролигом, којем је, по табелама саопштеним од Јадранске лиге за период који ће се гледати (2007 – 2009), са резултатима из ове сезоне убедљиво најближи од свих тимова из Србије.

Од 2001. године, Партизан је на терену из сезоне у сезону све јачи, па је питање колико би уопште требало говорити о одласцима перјаница шестог шампионског тима Дробњака, Перовића, Камингса, извесно и Кецмана и Мицова, у богатије средине. У младим звездама које ће "црно-бели" имати још годину дана Трипковићу, Тепићу, Пековићу, Величковићу као и појачањима (прво Чедомир Витковац сасвим се уклапа у досадашњи модел селекције), постоји велики део онога што је потребно за седму титулу у низу. Овог лета прелазни рок ће можда више рећи о томе да ли у следећу сезону Партизан иде као последњих година, или са идејом да наредне године изврши потпуну промену екипе.

Када је реч о томе докле ће трајати ова доминација "црно-белих", од начина на који ће бити окончана као и онога што ће остати после ње у Партизану зависи коначна оцена. Ако владавина не потраје толико да сваки коментар постане сувишан. Његов поход сада је близу највећег победничког серијала НБА лиге и америчког професионалног спорта, од осам "везаних" титула Бостон "селтикса" из шездесетих година прошлог века.

Када би морао у једној речи да се пружи одговор на питање како то да је Партизан толико дуго на врху, несумњиво је да гласи – Вујошевић. Признање припада десетинама играча који су прошли кроз Партизан током шест сезона и осталима који су уграђивали своје доприносе, али о томе код кога се крије највећи део објашњења и на чију адресу иде највише заслуга најбоље говори то што ни у овом финалу "плеј-офа" навијачи практично нису скандирали имена играча, него стално певали свом тренеру: Узми Дуле шесту, седму, осму титулу...

Као што је интересантно колико ће Партизан господарити са српског кошаркашког трона, чекаће се и на наставак приче о стручњаку који ни после шесте титуле заредом неће остати без снажних критичара. Још од 1988. године и финалног турнира Купа шампиона, како Партизанов стратег и данас назива Евролигу, његова највећа професионална жеља је титула клупског првака Европе, резултат који је иначе неким нашим тренерима касније донео "дипломатски имунитет" од оспоравања у јавном мњењу, одвајајући их од свих осталих. Душко Вујошевић једног ће дана постати клупски првак Европе. А то би просто морало да буде са Партизаном. Била би то титула која би утишала критике, говорећи гласније и од његове најгласније изјаве са прес – конференције.