Политика не сме да служи приватним интересима

И поред тога „што се ситно броји” до почетка великог пројекта „Јужни ток”, у јавности не престају оптужбе да актуелна министарка енергетике др Зорана Михајловић угрожава овај пројекат вредан 1,9 милијарди евра.

У интервјуу за наш лист она каже да „није нормално да енергетску политику земље воде јавна или нека друга предузећа или центри моћи независни од владе и министарства, а свако додатно објашњење са циљем да Србији буде боље руши снове лобија и интересних група који годинама на овоме, али и у другим областима, зарађују велики новац. Систем мора да се уређује и ја то радим”.

Колико је важан пројекат „Јужни ток” за Србију и шта значи када кажете да сте ви његов гарант?

То је централни инфраструктурни пројекат целе југоисточне и централне Европе који ће омогућити Србији заштиту политичких, економских и енергетских интереса. Србија с једним правцем дотока гаса не може реаговати ни на једну кризу. Имати гас у складишту је добро, али сасвим сигурно повећава трошкове енергетске стабилности.

Моја жеља да се успостави нормална структура одлучивања и надлежности уздрмала је оне који би да политику ставе у службу приватних интереса и у том контексту тумачим и покушаје дискредитације у медијима.

Подсетићу вас да је управо Министарство енергетике задужено за све припремне радње за изградњу гасовода „Јужни ток”. Пре мене, било је много министара који се нису прославили конкретним резултатима, осим медијских најава о значају „Јужног тока”. У претходних годину и по дана, све што је требало да се припреми, а од петка и енергетска дозвола, урађено је најбрже могуће.

Шта би било другачије да је Србија равноправан партнер у заједничком предузећу „Јужни ток Србија”. Шта то имају друге земље које подједнако с 50 одсто учествују у власничкој структури гасовода, а што ми немамо? Које су последице тога?

Партнерски однос у власничкој структуру даје могућност равноправног учествовања у органима управљања друштва и доношење свих одлука консензусом, од стратешких до оперативних.

Да сте могли нешто да мењате у уговору који предвиђа градњу – шта бисте променили? Уговор о градњи није ни потписан, нити је у ингеренцији државе, вероватно сте мислили на енергетски споразум.

На то сам мислила. Нико, па ни ја нисам изјавила да би се вршила ревизија енергетског споразума. Добро објаснити одређене ствари, због обе стране, а прочитала сам да је то и изјавио и министар природних ресурса. Међутим, оног тренутка када покушате да нешто објасните, то се тумачи као да сте против сарадње. И то, као и сваки други проблем који је претходних година поменут у вези с овим споразумом, нема везе с руском страном, већ с разним представницима српске стране, јер свако објашњење изгледа угрожава нечије интересе.

Да ли смо се заштитили од евентуалног повећања власничког удела Руса у „Јужном току” с обзиром на то да они инвестирају у градњу у целости?

Споразумом између Владе Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области нафтне и гасне привреде, у оквиру формирања компанија за реализацију пројекта, предвиђено је да учесници имају уделе у оснивачком капиталу у односу 49 према 51 проценат. Такође, овим споразумом дефинисано је да се могу привлачити нови акционари, уз одговарајућу прерасподелу удела. Ове одредбе се не могу мењати без сагласности обе стране, тако да смо сигурни.

Да ли је тачно да је предузеће „Јужни ток Србија” регистровано у Швајцарској само због правне сигурности, како то тврди први човек „Србијагаса”, и да ли то значи да у Србији нема правне сигурности. Је ли то био руски услов?

Тумачење првог човека „Србијагаса” и извршног директора за „Јужни ток” односило се на другачије могућности дефинисања акционарског уговора које даје швајцарско право, у односу на домаће. За мене није више питање чији је услов јер то нико данас не зна, већ колико ће користи имати Србија због тога што је ово предузеће регистровано тамо, почев од прихода од такси и прихода које ће остварити буџет Србије.

Рекли сте пре неколико дана да стављате тачку на спекулације да ви кочите „Јужни ток”. Ко и зашто пласира такве приче и колико је тачно то што вас повезују с америчким невладиним организацијама за чије наводне интересе лобирате?

Од ступања на место министра енергетике, замрзла сам чланство у свим организацијама. Да ли треба да говорим о томе да се у српским медијима, још врло слабашним пред утицајима лобија и новца, појављује такозвани руски аналитичар који такође има невладину организацију и тумачи шта би можда председник Русије мислио, али није изговорио? Овакви напади су за мене очекивани.

Као што се каже да је снег прекрио брег да свака зверка покаже свој траг, тако и ја готово без изненађења слушам нападе било да они долазе од јавних личности или оних који то нису, из Србије или неког другог краја света, од страначких или нестраначких колега. Стандарди у политици у Србији се мењају и време рада „испод жита” пролази. За мене је Србија на првом месту, од портира, студента, лекара, до инжењера.

Да ли је тачно да вам је руска страна замерила наступ у емисији „Инсајдер” која се критички бавила „Јужним током”?

Мени лично ниједан руски званичник то није рекао, нити је иједна замерка упућена министарству које водим, изузев замерки које су појединци давали у интервјуима.

Рекли сте да није тачно да је директор Бајатовић руски пријатељ, већ да лобира за једну посредничку фирму преко које се купује гас. О којој је фирми реч и на основу чега то тврдите и, ако је тачно, шта Бајатовић тиме добија?

На нашем тржишту постоје два предузећа која продају руски гас домаћим фирмама: „Југоросгас” и РСТ. Ова друга компанија испоручује гас великим потрошачима по шеми услужне прераде гаса. То је трећина тржишта гаса у Србији и за толико се смањује тржиште и профит „Србијагаса”. Немам ништа против услужне прераде гаса, али је питање шта ћемо онда са „Србијагасом”.

За државу Србију је важно да обезбеди нижу цену гаса, за српску привреду и да се остварена добит улаже у гасни сектор Србије. Питање је да ли се то може постићи ако „Србијагас” губи велике потрошаче.

Је ли Москву наљутило и то што тражите избацивање посредништва „Југоросгаса” при увозу гаса у Србију? Да ли вам је сугерисано да не укључујете Европску банку за обнову и развој у овај пројекат јер би та банка после могла да затражи и деонице гасовода? Треба ли ЕБРД да учествује у овом пројекту и шта то значи за Србију?

За мене је невероватно да се праве читаве теорије завере на врло једноставним стварима. ЕБРД никада није поменут као учесник у пројекту „Јужни ток”. Кредит од ЕБРД је узео „Србијагас” још 2010. године и то што за текућу ликвидност, што за друге ствари, али га није искористио, па је један део тог новца требало да се пренамени за други пројекат, гасовод Ниш–Димитровград. Овај пројекат је данас угрожен због неиспуњавања обавеза „Србијагаса” везаних за реформисање овог предузећа. Због тога можемо бити тужени од Енергетске заједнице, а самим тим би наш пут ка Европској унији био отежан.

О „Југоросгасу” се уопште није говорило. Ова компанија је уведена 2007. године као посредник. Они који су га увели треба да објасне и како и зашто. Али, то предузеће ради гасификацију углавном јужне и источне Србије и, колико сам информисана, заинтересовани су да буду носиоци изградње „Јужног тока” ка Македонији.

Зашто нисте присуствовали састанку председника Србије с челним људима „Гаспрома” прошле недеље у Београду? Какав је став челних људи „Гаспрома” због вашег одсуства и да ли је то сигнал да сте непожељни?

Делегација с Милером на челу је упутила позиве премијеру Ивици Дачићу и првом потпредседнику владе Александру Вучићу, а ја сам договорила састанак са својим руским колегом, Александром Новаком, који је министар енергетике. Када бисмо на овај начин тумачили сваки састанак који имају министри, потпредседници владе, па до премијера с разним компанијама, амбасадорима или представницима других држава, чини ми се да бисмо закључили да је цела влада у разним ситуацијама непожељна!

Колико су тачне најаве да ће гас изградњом „Јужног тока” бити јефтинији због краћег транспорта, зар се тако није причало и када је „Гаспромњефт” куповао НИС да ће Србија имати најјефтиније гориво, што се баш и није догодило? Какву ће корист обичан грађанин имати од овог пројекта?

Чињеница је да Србија данас плаћа једну од највиших транзитних такси у Европи за гас који стиже преко Мађарске, управо зато што нема могућност избора. Тај податак говори у прилог томе да ће изградњом „Јужног тока” или било ког другог гасовода гас бити јефтинији.

Гас је најскупљи када га нема и највећа корист за грађане је у сигурности да ће га увек бити. Али, то је уједно и услов за прилив инвестиција. Нико неће да улаже у земљу у којој нема осигурано снабдевање енергијом и енергентима или ће то учинити, али под неповољнијим условима.

Раст запослености управо у периоду изградње гасовода је врло висок и мери се десетинама хиљада новозапослених, који ће бити ангажовани директно на изградњи или ће добити посао кроз рад многих компанија у машиноградњи, грађевинарству. За мене је то највећа корист.

Колико ћемо упослити домаће радне снаге у овом великом пројекту и у којој ће мери наша привреда бити ангажована?

Домаће компаније могу радити све осим производње опреме, а за нас је значајно то што ће овај пројекат донети повећање бруто домаћег производа Србије за најмање пет одсто.

Зашто је отказан ваш раније заказани пут у Москву и да ли су тачне спекулације да сте за руске званичнике персона нон грата?

Раније заказани пут померен је због пута руског министра енергетике у Вијетнам. С њим ћу се видети најпре 24. новембра на отварању радова на гасоводу „Јужни ток”, а потом и у Москви.

Трудим се да увек будем доступна новинарима

Упитана да ли мисли да је је има превише у медијима министар енергетике Зорана Михајловић каже да се труди да увек буде доступна новинарима јер је њена обавеза да одговара на сва питања која интересују јавност.

– Могуће је да је и интересовање медија за мој рад део разлога за нападе, али медији су ти који диктирају моје присуство у јавности, а не некакве ПР агенције – закључила је она.