Морамо поново да уведемо демократију у ЕУ

Демократски дефицит у одлучивању у Европској унији је још већи од ступања на снагу Лисабонског уговора, тврди Данијел Геган, један од водећих лобиста у Бриселу, који сматра да ће тек економски или монетарни крах натерати европске лидере да реорганизују ЕУ. Према речима Гегана, који је председник лобистичке куће „Пакт Јуропеан аферс” и професор на Европском колеџу у Брижу, од Лисабонског споразума процес одлучивања у ЕУ је подељен на два дела: видљиву и невидљиву моћ.

Аутор књиге „Преиспитивање европског лобирања”, која је недавно издата и на српском језику, истиче да видљиву моћ чине правила која предлаже Европска комисија и која заједнички усвајају Европски парламент и Савет ЕУ, док скривена моћ лежи у рукама бирократије која одређује секундарно законодавство ЕУ.

„Сада се све одлучује у ’тријалогу’ што је, искрено речено, есенција недемократичности. Јер, Европску комисију представљају државни службеници, Европски парламент известиоци водећих одбора, а Савет ЕУ представници земље која председава ЕУ и остало особље. То је веома мали број људи који иза затворених врата раде по инструкцијама. Осим тога све компликације и техничке ствари су гурнуте у такозвано секундарно законодавство, о ком одлучује такозвана скривена моћ која лежи у бирократији. И та моћ је постала екстремно велика а то се најбоље види у томе што примарно законодавство чини четири одсто активности ЕУ, а секундарно чак 96 одсто”, каже овај Француз, који истиче да је пре свега Европљанин.

Он каже да је бивши француски председник Никола Саркози заслужан за то што се променио систем одлучивања у ЕУ, тако је ослабљена улога Европске комисије.

„Саркози и компанија су се трудили да бирају што слабије лидере да буду комесари. Жозе Мануел Барозо је одабран како би био слаб. Исти случај је и с Херманом ван Ромпејем и Кетрин Ештон. И ко је победник свега тога? Бирократија. Они су компетентни људи, али су бирократе и организовани су тако да сакривају одлуке у секундарно законодавство. Због тога нам је на челу Европске комисије потребан неко с великом харизмом. Неко ко је близак грађанима јер морамо грађане да укључимо у игру, морамо поново да уведемо демократију и да поново уведемо баланс моћи.”

Да ли је начин на који су лидери ЕУ поступали у економској кризи главни разлог за вероватни велики успех евроскептичних странака на европским изборима 2014. године?

Лично сам проевропски настројен и нисам у томе усамљен. И даље је велики број људи проевропски настројен, али су такође и разочарани. Лично сам љут и фрустриран када видим како ЕУ углавном функционише дефанзивно, док је остатак света проактиван. Имамо слабо вођство, немамо пројекте и прописима регулишемо кикирики а заборављамо да прописима регулишемо велике ствари – прописи о банкама се тек сада завршавају, јединствено тржиште није успостављено, криза еврозоне није решена... Ми смо у систему у ком имамо пожар у кући, али гледамо у неке поприлично секундарне пројекте. Дакле, морамо да променимо стратегију.

Што се тиче наредних избора за Европски парламент, нисам много оптимистичан и мислим да ће се догодити мале промене. Наравно, у великом броју земаља доћи ће до пораста евроскептичних гласова.

Како ЕУ боље „продати” грађанима Уније?

Питање је шта желите да продате грађанима. Да ли желите да продате нови покушај капиталистичке Европе? Нови покушај Европе слободне трговине? Нови покушај интеграције Европе? Не. Морамо да продамо Европу која штити. Морамо да продамо Европу која је светски лидер у економији. Имамо много предности и морамо да будемо самоуверени у оно што радимо и да откријемо нови модел. Уколико прихватимо јединствену валуту без социјалне, фискалне и економске хармонизације, то неће функционисати. Уколико прихватимо невероватан бирократски систем без праве демократије и баланса моћи, то неће функционисати. Уколико не поштујете грађане када доносите законе, то неће радити. Дакле, постоји велика потреба за променом начина на који поступају европски лидери. Они морају да поштују европске институције, концепт Европе и вољу грађана коју су показали на бројним референдумима.

Како процењујете шансе Србије у тој игри? Како да промени имиџ међу чланицама ЕУ који и даље није тако сјајан?

Релативно добро знам вашу земљу, још из времена бивше Југославије. Ваш имиџ у ЕУ се креће од негативног до неутралног јер људи не знају историју и подложни су црно-белим представама и ставовима. То морате да променити и то није тешко јер је у Бриселу неопходно да комуницирате са око 2.000 људи. Морате да имате добре аргументе, да нудите објашњења, да будете посвећени и да избегавате лажи. То је веома важно. Што се тиче преговарачког процеса, упознао сам вашег главног преговарача (Тању Мишчевић) и то је јака личност с великим знањем, што је одлично. Сада је пресудно за Србију да обучи своје званичнике и пословне људе да разумеју како Брисел функционише, како функционишу фондови ЕУ и како се маневрише у европском процесу одлучивања.

А колико ће проблем бити нарастајући страх од даљег проширења ЕУ?

За Србију нема разлога да буде одбијена, али постоји питање великог институционалног проблема, то јест да ли ЕУ може да се шири до 40 чланица. Према мом мишљењу, то је немогуће. Већ с 28 чланица, систем је тежак за управљање. Дакле, систем је неопходно дубински реформисати. Али, не верујем да ће до реформи доћи тако што ћемо да одлучимо да то урадимо већ ће нас на реформе европских институција натерати економски или монетарни распад.

Верујем да садашњи систем ЕУ није одржив јер уз заједничку валуту, неопходна нам је даља интеграција – фискална, социјална, економска. Због тога и постоји идеја о ЕУ која би била организована у три круга. Постојао би федерални централни круг, с ограниченим бројем чланица пет до 10, који би имао јединствено тржиште, јединствену валуту, заједничку војску и спољне послове. У другом кругу биле би Ирска, Уједињено Краљевство, скандинавске земље и источни блок у ком сте вероватно и ви. Овај круг би се бавио сређивањем економских фактора, финализовањем јединственог тржишта, и одатле би се неке земље придружиле првом кругу. Трећи круг чиниле би медитеранске земље, али и Украјина, Грузија, који би се бавили образовањем имиграцијама, инфраструктуром... То је модел који има одржив систем.

Минулих недеља Влада Србије је ангажовала неколико саветника и лобиста, као што су Франко Фратини, Доминик Строс-Кан и Алфред Гузенбауер. Мислите ли да они могу да промене имиџ Србије?

Све особе које сте поменули су искусни политичари који знају све кључне људе од врха наниже. Али, европски систем не функционише на тај начин. Скривена моћ у Бриселу лежи у рукама државних службеника и референата који скицирају и пишу одлуке. Ако њих уверите у своје аргументе, решили сте већи део посла. Због тога сматрам да је фундаментално важно да потрошите време и ресурсе да овладате овом скривеном моћи. Морате да разумете да се одлуке у Бриселу доносе од дна ка врху, а не од врха ка дну.