Moramo ponovo da uvedemo demokratiju u EU

Demokratski deficit u odlučivanju u Evropskoj uniji je još veći od stupanja na snagu Lisabonskog ugovora, tvrdi Danijel Gegan, jedan od vodećih lobista u Briselu, koji smatra da će tek ekonomski ili monetarni krah naterati evropske lidere da reorganizuju EU. Prema rečima Gegana, koji je predsednik lobističke kuće „Pakt Juropean afers” i profesor na Evropskom koledžu u Brižu, od Lisabonskog sporazuma proces odlučivanja u EU je podeljen na dva dela: vidljivu i nevidljivu moć.

Autor knjige „Preispitivanje evropskog lobiranja”, koja je nedavno izdata i na srpskom jeziku, ističe da vidljivu moć čine pravila koja predlaže Evropska komisija i koja zajednički usvajaju Evropski parlament i Savet EU, dok skrivena moć leži u rukama birokratije koja određuje sekundarno zakonodavstvo EU.

„Sada se sve odlučuje u ’trijalogu’ što je, iskreno rečeno, esencija nedemokratičnosti. Jer, Evropsku komisiju predstavljaju državni službenici, Evropski parlament izvestioci vodećih odbora, a Savet EU predstavnici zemlje koja predsedava EU i ostalo osoblje. To je veoma mali broj ljudi koji iza zatvorenih vrata rade po instrukcijama. Osim toga sve komplikacije i tehničke stvari su gurnute u takozvano sekundarno zakonodavstvo, o kom odlučuje takozvana skrivena moć koja leži u birokratiji. I ta moć je postala ekstremno velika a to se najbolje vidi u tome što primarno zakonodavstvo čini četiri odsto aktivnosti EU, a sekundarno čak 96 odsto”, kaže ovaj Francuz, koji ističe da je pre svega Evropljanin.

On kaže da je bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi zaslužan za to što se promenio sistem odlučivanja u EU, tako je oslabljena uloga Evropske komisije.

„Sarkozi i kompanija su se trudili da biraju što slabije lidere da budu komesari. Žoze Manuel Barozo je odabran kako bi bio slab. Isti slučaj je i s Hermanom van Rompejem i Ketrin Ešton. I ko je pobednik svega toga? Birokratija. Oni su kompetentni ljudi, ali su birokrate i organizovani su tako da sakrivaju odluke u sekundarno zakonodavstvo. Zbog toga nam je na čelu Evropske komisije potreban neko s velikom harizmom. Neko ko je blizak građanima jer moramo građane da uključimo u igru, moramo ponovo da uvedemo demokratiju i da ponovo uvedemo balans moći.”

Da li je način na koji su lideri EU postupali u ekonomskoj krizi glavni razlog za verovatni veliki uspeh evroskeptičnih stranaka na evropskim izborima 2014. godine?

Lično sam proevropski nastrojen i nisam u tome usamljen. I dalje je veliki broj ljudi proevropski nastrojen, ali su takođe i razočarani. Lično sam ljut i frustriran kada vidim kako EU uglavnom funkcioniše defanzivno, dok je ostatak sveta proaktivan. Imamo slabo vođstvo, nemamo projekte i propisima regulišemo kikiriki a zaboravljamo da propisima regulišemo velike stvari – propisi o bankama se tek sada završavaju, jedinstveno tržište nije uspostavljeno, kriza evrozone nije rešena... Mi smo u sistemu u kom imamo požar u kući, ali gledamo u neke poprilično sekundarne projekte. Dakle, moramo da promenimo strategiju.

Što se tiče narednih izbora za Evropski parlament, nisam mnogo optimističan i mislim da će se dogoditi male promene. Naravno, u velikom broju zemalja doći će do porasta evroskeptičnih glasova.

Kako EU bolje „prodati” građanima Unije?

Pitanje je šta želite da prodate građanima. Da li želite da prodate novi pokušaj kapitalističke Evrope? Novi pokušaj Evrope slobodne trgovine? Novi pokušaj integracije Evrope? Ne. Moramo da prodamo Evropu koja štiti. Moramo da prodamo Evropu koja je svetski lider u ekonomiji. Imamo mnogo prednosti i moramo da budemo samouvereni u ono što radimo i da otkrijemo novi model. Ukoliko prihvatimo jedinstvenu valutu bez socijalne, fiskalne i ekonomske harmonizacije, to neće funkcionisati. Ukoliko prihvatimo neverovatan birokratski sistem bez prave demokratije i balansa moći, to neće funkcionisati. Ukoliko ne poštujete građane kada donosite zakone, to neće raditi. Dakle, postoji velika potreba za promenom načina na koji postupaju evropski lideri. Oni moraju da poštuju evropske institucije, koncept Evrope i volju građana koju su pokazali na brojnim referendumima.

Kako procenjujete šanse Srbije u toj igri? Kako da promeni imidž među članicama EU koji i dalje nije tako sjajan?

Relativno dobro znam vašu zemlju, još iz vremena bivše Jugoslavije. Vaš imidž u EU se kreće od negativnog do neutralnog jer ljudi ne znaju istoriju i podložni su crno-belim predstavama i stavovima. To morate da promeniti i to nije teško jer je u Briselu neophodno da komunicirate sa oko 2.000 ljudi. Morate da imate dobre argumente, da nudite objašnjenja, da budete posvećeni i da izbegavate laži. To je veoma važno. Što se tiče pregovaračkog procesa, upoznao sam vašeg glavnog pregovarača (Tanju Miščević) i to je jaka ličnost s velikim znanjem, što je odlično. Sada je presudno za Srbiju da obuči svoje zvaničnike i poslovne ljude da razumeju kako Brisel funkcioniše, kako funkcionišu fondovi EU i kako se manevriše u evropskom procesu odlučivanja.

A koliko će problem biti narastajući strah od daljeg proširenja EU?

Za Srbiju nema razloga da bude odbijena, ali postoji pitanje velikog institucionalnog problema, to jest da li EU može da se širi do 40 članica. Prema mom mišljenju, to je nemoguće. Već s 28 članica, sistem je težak za upravljanje. Dakle, sistem je neophodno dubinski reformisati. Ali, ne verujem da će do reformi doći tako što ćemo da odlučimo da to uradimo već će nas na reforme evropskih institucija naterati ekonomski ili monetarni raspad.

Verujem da sadašnji sistem EU nije održiv jer uz zajedničku valutu, neophodna nam je dalja integracija – fiskalna, socijalna, ekonomska. Zbog toga i postoji ideja o EU koja bi bila organizovana u tri kruga. Postojao bi federalni centralni krug, s ograničenim brojem članica pet do 10, koji bi imao jedinstveno tržište, jedinstvenu valutu, zajedničku vojsku i spoljne poslove. U drugom krugu bile bi Irska, Ujedinjeno Kraljevstvo, skandinavske zemlje i istočni blok u kom ste verovatno i vi. Ovaj krug bi se bavio sređivanjem ekonomskih faktora, finalizovanjem jedinstvenog tržišta, i odatle bi se neke zemlje pridružile prvom krugu. Treći krug činile bi mediteranske zemlje, ali i Ukrajina, Gruzija, koji bi se bavili obrazovanjem imigracijama, infrastrukturom... To je model koji ima održiv sistem.

Minulih nedelja Vlada Srbije je angažovala nekoliko savetnika i lobista, kao što su Franko Fratini, Dominik Stros-Kan i Alfred Guzenbauer. Mislite li da oni mogu da promene imidž Srbije?

Sve osobe koje ste pomenuli su iskusni političari koji znaju sve ključne ljude od vrha naniže. Ali, evropski sistem ne funkcioniše na taj način. Skrivena moć u Briselu leži u rukama državnih službenika i referenata koji skiciraju i pišu odluke. Ako njih uverite u svoje argumente, rešili ste veći deo posla. Zbog toga smatram da je fundamentalno važno da potrošite vreme i resurse da ovladate ovom skrivenom moći. Morate da razumete da se odluke u Briselu donose od dna ka vrhu, a ne od vrha ka dnu.