Нушић на француском у париском Театру 13

Комедија српска, комедија горка (Comédie Serbe, comédie acerbe), каже Арно Данлу, позоришни критичар листа „L’Action francaise” („Француска акција”) о првом извођењу Нушића на француском. Комад „Ожалошћена породица”, премијерно изведен пре седам дана у париском Театру 13, у режији Неда Грујића, који у Француској живи од своје друге године, где је 1993. основао и позоришну трупу, играће се у овом позоришту до 22. децембра, а допуњен је не само на премијери него и на репризама, српским винима и специјалитетима које редитељева супруга нуди публици пре и после представе.

Критичар Данлу као највеће квалитете представе истиче жив темпо који не губи на динамици од почетка до краја, једноставан декор, игру светла и одличну глумачку екипу у којој преовлађују глумци из источне Европе.

– Једноставан, али врло симболичан декор, велики пано са петоро врата, интелигентно подржава врло жив ритам представе. Врата се отварају, затварају, глумци долазе, одлазе, публика се смеје што дијалозима, што комичности ситуација, а игра светла је тако добро постављена да понекад даје утисак да је декор промењен. Једноставни костими који нису савремени, али ни наглашени одређеном епохом, потенцирају универзалност ове приче коју имамо у готово свакој породици – каже Данлу, који је препоручио својим читаоцима да „открију” Нушића у Театру 13.

Овај критичар посебно наглaшава квалитет глумачке екипе. То је једна хармонична игра, каже он, истичући ипак Жана Аша, најстаријег, али и најискуснијег у овој екипи (снимио више од 40 филмова), у улози Агатона, и бугарску глумицу Антонију Малинову, која је, како истиче Данлу, задржала јак бугарски акценат иако се школовала у Француској где живи од 1994, а који јој, напротив, нимало не смета у тумачењу Сарке којој је дала жестоки темперамент.

Све је почело 2010. године, каже редитељ Нед Грујић (рођен 1969), када се срео са пријатељима из бивше домовине Сашом Петронијевићем, који је превео текст, (глумачку каријеру почео у Србији, а у Француску стигао 2001) и браћом Иванчић, Паскалом и Филипом (хрватско-словеначког порекла, а у Француску стигли још као деца). Родила се идеја да представе Французима једно дело Бранислава Нушића и изабрали су „Ожалошћену породицу” (сви осим Грујића и играју у представи), јер је реч о универзалној причи на два нивоа.

– Овај комад може да се игра у свим земљама света и без временског ограничења. Тако је било пре сто година, а тако је и данас – каже Нед Грујић, који је управо зато и инсистирао на једноставном декору и једноставним костимима.

Комад се на француском зове „Les (Dés)Héritiers”, што је неологизам који је редитељ Грујић смислио, а у слободном преводу значи „наследници који су разбаштињени”, што и јесте суштина ове приче.

– Наслов „Ожалошћена породица” не иде баш добро уз комедију, па сам смислио други, а пошто француска публика не познаје сва Нушићева дела, могли смо да променимо наслов без неких последица – каже редитељ.

Ово је иначе први превод Нушића на француски. Српски комедиограф био је познат само на универзитетима, било је теза о њему, али преводи који су рађени у оквиру универзитета нису објављивани, каже Нед Грујић. Петронијевићев превод биће објављен у едицији „Лабудови”, која објављује специјалну колекцију дела до сада необјављиваних у Француској, а одиграних у Театру 13.

„Не постоји превод Нушићевог дела на који сам могао да се угледам”, каже Петронијевић.

– Хтео сам да остане веран што је могуће више изворном тексту и поштовао сам аутора. У сагласности са Грујићем, скратио сам нека места која су типично српска када нису била неопходна, али комад је задржао своју оригиналност кад је реч о именима ликова и референцама везаним за традицију жалости у православној вери. Избацили смо, на пример, лик тетке која се појављује само у једној сцени на почетку комада и још један пар наследника, због чега имамо троје глумаца мање, што је више одговарало нашем буџету – каже Петронијевић.

Грујић и пријатељи предложили су овај комад Театру 13, директор је прихватио и уврстио их у програм за 2013, што им је дало времена да припреме комплетан превод и да траже финансијску подршку. Нушићев комад игра се у сали „Башта”, близу Италијанског трга, која има 250 места. Због субвенција града, цена улазнице је ниска за париске прилике: 24 евра, са попустима од 50 одсто за студенте, ђаке, незапослене, пензионере.

Премијера је одржана пред пуном салом, репризе су такође биле одлично посећене, а у данима који долазе примећено је много резервација од стране Срба и других бивших Југословена, каже Нед Грујић, који мисли да ће то ићи као грудва снега која се котрља и постаје све већа, јер у Паризу има 150 хиљада Срба. У публици има такође и пуно Француза, додаје он, тврдећи да је срећан што се и они током представе смеју пуног срца као и Срби.

– Покушавамо да доведемо на представу што више директора позоришта, редитеља, стваралаца, са двоструким циљем: да би они препоручили наш комад другим театрима и нарочито да би упознали нашег аутора Нушића и евентуално се заинтересовали и за друга његова дела и поставили их на сцену, на пример „Госпођу министарку” – каже Нед Грујић, најављујући да покушавају да припреме турнеју за 2014. годину по већим градовима Француске, као и франкофоним земљама (Бугарској и Швајцарској). Пошто још ништа није фиксирано, пре тога ће можда имати и малу „турнеју” по париским позориштима.