Турски суд против васељенског патријарха

Танјуг специјално за "Политику"
Истанбул, 27. јуна – Када се име једног патријарха, па уз то још васељенског, повлачи по судовима, онда је то вест дана која је истог часа облетела глобус. То се управо догодило у Турској у несвакидашњем судском процесу, у којем је  вештачки наметнута дилема: да ли је он, Вартоломеј Први – то што јесте –екуменски патријарх или само поглавар мале грчке заједнице која углавном живи на Фенеру, у кварту старог Истанбула.

Његова титула екуменски – што на грчком језику значи универзални – већ годинама је трн у оку многим Турцима, поготово онима који се наглашено брину о националном идентитету. То му, изнова упозоравају они, омогућава да, мимо званичне Анкаре, води међународне активности како би Васељенској патријаршији отворио врата да у Истанбулу створи "државу у држави". Нешто налик на папу, односно Ватикан.

Страх од новог Ватикана

"Не постоји законска основа за тврдње да је патријарх (у Истанбулу) екуменски. Патријаршија којој је дозвољено да остане у Турској подлеже домаћим законима", каже се у пресуди Апелационог суда, који је потврдио првостепену одлуку делиоца правде.

У пресуди, коју је јуче по подне обелоданила новинска агенција Анадолија, јасно се каже да је патријарх у Истанбулу само поглавар локалне грчке православне заједнице која има једва три хиљаде душа. Њега у Турској, иначе, баш зато и ословљавају као Фенер грчки патријарх, што ће рећи да он има локално омеђене домете.

Страдање Васељенске патријаршије почело је  после пада Константинопоља 1453. године. У њој се и сада жале да јој није враћена огромна имовина, затворен је Теолошки факултет на Халкију, Аја Софија је била претворена у џамију а сада је музеј, а не, као што је вековима била – црква. Садашњи патријарх Вартоломе  је пореклом Грк, али је морао, као и његови претходници, да узме турско држављанство. Он, дакле, мора да се повинује домаћим параграфима. Вартоломеј би, дакле, после најновије судске одлуке, могао да се нађе на удару због, како то правници кажу, лажног представљања. Поготово што турске судије наглашавају да ниједна мањинска група, па ни грчка, не може да има "специјалан статус".

Случај се нашао пред судом под чудним околностима. Процес је покренуо бугарски свештеник Константин Костов, који је пре неколико година избачен из Васељенске патријаршије пошто је одбио да држи богослужења, крштења и венчања на грчком језику.

Реаговање у Атини

У Васељенској патријаршији у Истанбулу још нису реаговали на јучерашњу судску одлуку. Али, у њој већ годинама наглашавају да немају било какве политичке амбиције. Тачно је да је неколико православних цркава директно повезано за васељенског патријарха, али он је, наглашава се, само "први међу једнакима" у православном свету.

"Васељенска патријаршија нема циљ да постане држава у држави", изјавио је недавно локалној НТВ станици патријарх Вартоломеј, када су га домаћи националисти оптужили што је био на форуму у Давосу, како би тамо ковао међународну заверу против Турске. Он, иначе, подржава приближавање Анкаре и Брисела јер је то, каже, прави пут за сусрет две цивилизације и две културе. 

Најновији потез турског суда сигурно неће наићи на одобравање у ЕУ. У Бриселу, и без тога, често упозоравају Турску да мора више да поштује верска и мањинска права и да је то један од предуслова за улазак у Унију.

У Атини су, као што се и очекивало, одмах одбацили овај турски потез. "Екуменска димензија Патријаршије у Константинопољу базирана је на међународним уговорима, идејама које регулишу православље, историји и традицији цркве. Пре свега признавање екуменског патријарха као духовног лидера је сада – као и вековима – широм света дубоко укорењено у свести стотина милиона хришћана, православаца и оних који то нису", истакнуто је у грчком МИП.