Turski sud protiv vaseljenskog patrijarha

Tanjug specijalno za "Politiku"
Istanbul, 27. juna – Kada se ime jednog patrijarha, pa uz to još vaseljenskog, povlači po sudovima, onda je to vest dana koja je istog časa obletela globus. To se upravo dogodilo u Turskoj u nesvakidašnjem sudskom procesu, u kojem je  veštački nametnuta dilema: da li je on, Vartolomej Prvi – to što jeste –ekumenski patrijarh ili samo poglavar male grčke zajednice koja uglavnom živi na Feneru, u kvartu starog Istanbula.

Njegova titula ekumenski – što na grčkom jeziku znači univerzalni – već godinama je trn u oku mnogim Turcima, pogotovo onima koji se naglašeno brinu o nacionalnom identitetu. To mu, iznova upozoravaju oni, omogućava da, mimo zvanične Ankare, vodi međunarodne aktivnosti kako bi Vaseljenskoj patrijaršiji otvorio vrata da u Istanbulu stvori "državu u državi". Nešto nalik na papu, odnosno Vatikan.

Strah od novog Vatikana

"Ne postoji zakonska osnova za tvrdnje da je patrijarh (u Istanbulu) ekumenski. Patrijaršija kojoj je dozvoljeno da ostane u Turskoj podleže domaćim zakonima", kaže se u presudi Apelacionog suda, koji je potvrdio prvostepenu odluku delioca pravde.

U presudi, koju je juče po podne obelodanila novinska agencija Anadolija, jasno se kaže da je patrijarh u Istanbulu samo poglavar lokalne grčke pravoslavne zajednice koja ima jedva tri hiljade duša. Njega u Turskoj, inače, baš zato i oslovljavaju kao Fener grčki patrijarh, što će reći da on ima lokalno omeđene domete.

Stradanje Vaseljenske patrijaršije počelo je  posle pada Konstantinopolja 1453. godine. U njoj se i sada žale da joj nije vraćena ogromna imovina, zatvoren je Teološki fakultet na Halkiju, Aja Sofija je bila pretvorena u džamiju a sada je muzej, a ne, kao što je vekovima bila – crkva. Sadašnji patrijarh Vartolome  je poreklom Grk, ali je morao, kao i njegovi prethodnici, da uzme tursko državljanstvo. On, dakle, mora da se povinuje domaćim paragrafima. Vartolomej bi, dakle, posle najnovije sudske odluke, mogao da se nađe na udaru zbog, kako to pravnici kažu, lažnog predstavljanja. Pogotovo što turske sudije naglašavaju da nijedna manjinska grupa, pa ni grčka, ne može da ima "specijalan status".

Slučaj se našao pred sudom pod čudnim okolnostima. Proces je pokrenuo bugarski sveštenik Konstantin Kostov, koji je pre nekoliko godina izbačen iz Vaseljenske patrijaršije pošto je odbio da drži bogosluženja, krštenja i venčanja na grčkom jeziku.

Reagovanje u Atini

U Vaseljenskoj patrijaršiji u Istanbulu još nisu reagovali na jučerašnju sudsku odluku. Ali, u njoj već godinama naglašavaju da nemaju bilo kakve političke ambicije. Tačno je da je nekoliko pravoslavnih crkava direktno povezano za vaseljenskog patrijarha, ali on je, naglašava se, samo "prvi među jednakima" u pravoslavnom svetu.

"Vaseljenska patrijaršija nema cilj da postane država u državi", izjavio je nedavno lokalnoj NTV stanici patrijarh Vartolomej, kada su ga domaći nacionalisti optužili što je bio na forumu u Davosu, kako bi tamo kovao međunarodnu zaveru protiv Turske. On, inače, podržava približavanje Ankare i Brisela jer je to, kaže, pravi put za susret dve civilizacije i dve kulture. 

Najnoviji potez turskog suda sigurno neće naići na odobravanje u EU. U Briselu, i bez toga, često upozoravaju Tursku da mora više da poštuje verska i manjinska prava i da je to jedan od preduslova za ulazak u Uniju.

U Atini su, kao što se i očekivalo, odmah odbacili ovaj turski potez. "Ekumenska dimenzija Patrijaršije u Konstantinopolju bazirana je na međunarodnim ugovorima, idejama koje regulišu pravoslavlje, istoriji i tradiciji crkve. Pre svega priznavanje ekumenskog patrijarha kao duhovnog lidera je sada – kao i vekovima – širom sveta duboko ukorenjeno u svesti stotina miliona hrišćana, pravoslavaca i onih koji to nisu", istaknuto je u grčkom MIP.