Национални савет одговара Тасовцу

Поводом обраћања које је министар културе и информисања Иван Тасовац изговорио на седници Одбора за културу Скупштине Србије, а наш лист делом пренео, Национални савет за културу (НСК) обратио се саопштењем јавности у коме, између осталог, пише да ово тело са одобравањем гледа на то што је влада почела са чишћењем ниша у које се без контроле одлива новац и да то чини и Министарство културе.

– Заиста јесте посао Министарства културе да очисти нетранспарентне путеве новца који су настали погрешним радом и/или расипањем и/или погрешном расподелом тог истог министарства. Као што је познато, чланови НСК ни на који начин нису учествовали у стварању тих „ниша”, а нису, према овлашћењима које имају, ни могли, чак и да су хтели. Па ипак, у иступању министра уочава се настојање да се успостави извесна веза између речи „ниша” и речи „апанажа”, коју он пежоративно користи говорећи о савету. Одлучно одбацујемо све инсинуације које се тичу „питања апанаже”, јер оно никад није било тема за НСК. То је било јасно и више пута саопштено пред Одбором за културу и информисање и потврђено од стране присутних посланика. Због озбиљности теме, било би неопходно да се ова очигледно намерно искривљена чињеница одстрани из сваке даље комуникације.

Савет посебно одбацује као неодговорну тврдњу да је савет са једнаким еланом, као о питању апанажа приступио питањима од јавног интереса у култури, ми бисмо данас имали бар предлог стратегије у области културе. Овим министар или показује да није обавештен о томе да доношење стратегије не зависи од савета већ од министарства или намерно пласира нетачност.

Министар такође сматра да су чланови НСК уместо питањима о свом статусу, пунили српске медије предлозима о структурним реформама у култури, не би данас Србија имала 61 институцију од националног значаја у култури. Ни ово није тачно – истина је да је одлука о установама од националног значаја донета упркос ставовима савета, па би се министар са овом замерком морао обратити директно Влади Србије која је донела одлуку о томе. Савет је својевремено дао позитивно мишљење за знатно мањи број установа од 61, а за једну институцију, која није установа него удружење грађана, био је једногласно и изричито против. Што се тиче тврдње да Србија има далеко већи број манифестација и фестивала него што има дана у години, Савет нити прави и бира, нити финансира манифестације, па се не осећа одговорним за такво стање, мада и сам има идеје и предлоге шта би на том пољу требало мењати. На основу оваквих и сличних ставова стиче се утисак да је министарство намерно користило замену теза и да је покушало да на савет пребаци одговорност за оно што само није могло, знало или хтело да уради.

Такође указујемо да је министар пропустио да се ма и једном речју осврне на два писма која су савету упутила његова два државна секретара, а та су писма, међутим, била једини прави повод за заједнички састанак одбора, министарства и савета. Пропустио је, такође, прилику да објасни с којим је правом покушана да се уведе контрола стручног, јавно изнетог мишљења и како то да високи државни службеници не познају Закон о култури и пишу језиком на самој ивици разумљивости (писма су доступна јавности на сајту НСК).

Савет сматра да је крајње време да се цела ова тема уозбиљи, а расправе воде одговорно и без популистичких и маркетиншких испада.