Nacionalni savet odgovara Tasovcu

Povodom obraćanja koje je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac izgovorio na sednici Odbora za kulturu Skupštine Srbije, a naš list delom preneo, Nacionalni savet za kulturu (NSK) obratio se saopštenjem javnosti u kome, između ostalog, piše da ovo telo sa odobravanjem gleda na to što je vlada počela sa čišćenjem niša u koje se bez kontrole odliva novac i da to čini i Ministarstvo kulture.

– Zaista jeste posao Ministarstva kulture da očisti netransparentne puteve novca koji su nastali pogrešnim radom i/ili rasipanjem i/ili pogrešnom raspodelom tog istog ministarstva. Kao što je poznato, članovi NSK ni na koji način nisu učestvovali u stvaranju tih „niša”, a nisu, prema ovlašćenjima koje imaju, ni mogli, čak i da su hteli. Pa ipak, u istupanju ministra uočava se nastojanje da se uspostavi izvesna veza između reči „niša” i reči „apanaža”, koju on pežorativno koristi govoreći o savetu. Odlučno odbacujemo sve insinuacije koje se tiču „pitanja apanaže”, jer ono nikad nije bilo tema za NSK. To je bilo jasno i više puta saopšteno pred Odborom za kulturu i informisanje i potvrđeno od strane prisutnih poslanika. Zbog ozbiljnosti teme, bilo bi neophodno da se ova očigledno namerno iskrivljena činjenica odstrani iz svake dalje komunikacije.

Savet posebno odbacuje kao neodgovornu tvrdnju da je savet sa jednakim elanom, kao o pitanju apanaža pristupio pitanjima od javnog interesa u kulturi, mi bismo danas imali bar predlog strategije u oblasti kulture. Ovim ministar ili pokazuje da nije obavešten o tome da donošenje strategije ne zavisi od saveta već od ministarstva ili namerno plasira netačnost.

Ministar takođe smatra da su članovi NSK umesto pitanjima o svom statusu, punili srpske medije predlozima o strukturnim reformama u kulturi, ne bi danas Srbija imala 61 instituciju od nacionalnog značaja u kulturi. Ni ovo nije tačno – istina je da je odluka o ustanovama od nacionalnog značaja doneta uprkos stavovima saveta, pa bi se ministar sa ovom zamerkom morao obratiti direktno Vladi Srbije koja je donela odluku o tome. Savet je svojevremeno dao pozitivno mišljenje za znatno manji broj ustanova od 61, a za jednu instituciju, koja nije ustanova nego udruženje građana, bio je jednoglasno i izričito protiv. Što se tiče tvrdnje da Srbija ima daleko veći broj manifestacija i festivala nego što ima dana u godini, Savet niti pravi i bira, niti finansira manifestacije, pa se ne oseća odgovornim za takvo stanje, mada i sam ima ideje i predloge šta bi na tom polju trebalo menjati. Na osnovu ovakvih i sličnih stavova stiče se utisak da je ministarstvo namerno koristilo zamenu teza i da je pokušalo da na savet prebaci odgovornost za ono što samo nije moglo, znalo ili htelo da uradi.

Takođe ukazujemo da je ministar propustio da se ma i jednom rečju osvrne na dva pisma koja su savetu uputila njegova dva državna sekretara, a ta su pisma, međutim, bila jedini pravi povod za zajednički sastanak odbora, ministarstva i saveta. Propustio je, takođe, priliku da objasni s kojim je pravom pokušana da se uvede kontrola stručnog, javno iznetog mišljenja i kako to da visoki državni službenici ne poznaju Zakon o kulturi i pišu jezikom na samoj ivici razumljivosti (pisma su dostupna javnosti na sajtu NSK).

Savet smatra da je krajnje vreme da se cela ova tema uozbilji, a rasprave vode odgovorno i bez populističkih i marketinških ispada.