Зашто касни обнова „Ђердапа 1”

Кладово – Велика обнова шест агрегата кладовске хидроелектране „Ђердап 1”, после четири деценије успешног рада, неће како је било планирано, бити завршена 2015. Када је 1. септембра 2009. године и званично почела ревитализација агрегата број шест (А6), јавности је саопштено да ће свих шест наших агрегата (шест имају и Румуни на заједничкој електрани) бити обновљено за шест година (годишње по један), да ће њихова снага бити увећана за десет одсто, а радни век продужен за још 30 година.

У међувремену искрсле су непланиране тешкоће на релацији између ЕПС-а и руске фирме „Силовије машини” па је сада потписана и девета допуна основног уговора о ревитализацији између српске и руске стране којом се прецизније уређују међусобне обавезе и нова цена инвестиције. Са 168 милиона она ће, како се очекује, бити увећана на 180 милиона долара, с тим што је део ове инвестиције (тренутно највеће у Електропривреди Србије) већ „покривен” са 100,5 милиона долара клириншког дуга некадашњег СССР-а према бившој СФРЈ. Могуће је, на основу свега што се до сада догађало, да ће бити и десета допуна уговора између инвеститора и извођача радова и да ће првобитна цена пројекта ревитализације са почетних 100,5 милиона долара бити удвостручена.

Директор ХЕ „Ђердап 1” Љубиша Јокић објашњава да је у протеклих десет година, колико се о пројекту ревитализације наше највеће хидроелектране разговара, „дошло до процедуралних и административних тешкоћа изазваних одуговлачењем ратификације овог међудржавног уговора о подели заједничког дуга од стране неких бивших чланица СФРЈ”. Отуда и више допуна основног уговора, а у реализацију пројекта кренуло се тек после осме допуне, али, искрсле су и нове тешкоће у току процеса ревитализације. Директор Јокић каже да је „непосредна реализација великог пројекта показала да је стање опреме лошије од очекиваног”. То је за последицу имало два и по пута више послова, више трошкова и – велико кашњење. Уместо да руска страна све заврши по систему „кључ у руке”, како је првобитно било предвиђено, дошло је до ангажовања и наших предузећа и института и компанија из Немачке, Румуније и Хрватске.

За разлику од нас, наши суседи Румуни избегли су све „процедуралне и административне тешкоће”, које су се нама догодиле, и у ревитализацију својих агрегата на заједничкој електрани кренули знатно раније. Све су одавно завршили, како су и планирали, док нама предстоји ревитализација још четири агрегата. Тек смо на трећини планираног посла.

У Кладову се надају да ће новим споразумом са руском страном, у виду девете допуне основног уговора, послови, најзад, бити убрзани. И да ће и обновљени агрегати радити беспрекорно као и они које су нам Руси испоручили пре четири деценије.