Zašto kasni obnova „Đerdapa 1”

Kladovo – Velika obnova šest agregata kladovske hidroelektrane „Đerdap 1”, posle četiri decenije uspešnog rada, neće kako je bilo planirano, biti završena 2015. Kada je 1. septembra 2009. godine i zvanično počela revitalizacija agregata broj šest (A6), javnosti je saopšteno da će svih šest naših agregata (šest imaju i Rumuni na zajedničkoj elektrani) biti obnovljeno za šest godina (godišnje po jedan), da će njihova snaga biti uvećana za deset odsto, a radni vek produžen za još 30 godina.

U međuvremenu iskrsle su neplanirane teškoće na relaciji između EPS-a i ruske firme „Silovije mašini” pa je sada potpisana i deveta dopuna osnovnog ugovora o revitalizaciji između srpske i ruske strane kojom se preciznije uređuju međusobne obaveze i nova cena investicije. Sa 168 miliona ona će, kako se očekuje, biti uvećana na 180 miliona dolara, s tim što je deo ove investicije (trenutno najveće u Elektroprivredi Srbije) već „pokriven” sa 100,5 miliona dolara klirinškog duga nekadašnjeg SSSR-a prema bivšoj SFRJ. Moguće je, na osnovu svega što se do sada događalo, da će biti i deseta dopuna ugovora između investitora i izvođača radova i da će prvobitna cena projekta revitalizacije sa početnih 100,5 miliona dolara biti udvostručena.

Direktor HE „Đerdap 1” Ljubiša Jokić objašnjava da je u proteklih deset godina, koliko se o projektu revitalizacije naše najveće hidroelektrane razgovara, „došlo do proceduralnih i administrativnih teškoća izazvanih odugovlačenjem ratifikacije ovog međudržavnog ugovora o podeli zajedničkog duga od strane nekih bivših članica SFRJ”. Otuda i više dopuna osnovnog ugovora, a u realizaciju projekta krenulo se tek posle osme dopune, ali, iskrsle su i nove teškoće u toku procesa revitalizacije. Direktor Jokić kaže da je „neposredna realizacija velikog projekta pokazala da je stanje opreme lošije od očekivanog”. To je za posledicu imalo dva i po puta više poslova, više troškova i – veliko kašnjenje. Umesto da ruska strana sve završi po sistemu „ključ u ruke”, kako je prvobitno bilo predviđeno, došlo je do angažovanja i naših preduzeća i instituta i kompanija iz Nemačke, Rumunije i Hrvatske.

Za razliku od nas, naši susedi Rumuni izbegli su sve „proceduralne i administrativne teškoće”, koje su se nama dogodile, i u revitalizaciju svojih agregata na zajedničkoj elektrani krenuli znatno ranije. Sve su odavno završili, kako su i planirali, dok nama predstoji revitalizacija još četiri agregata. Tek smo na trećini planiranog posla.

U Kladovu se nadaju da će novim sporazumom sa ruskom stranom, u vidu devete dopune osnovnog ugovora, poslovi, najzad, biti ubrzani. I da će i obnovljeni agregati raditi besprekorno kao i oni koje su nam Rusi isporučili pre četiri decenije.