Парламент није хајд-парк

Милисав Петронијевић (СПС), члан радне групе за израду пословника: "Подсетио бих да је у време које садашња власт назива режимом Слободана Милошевића у сали морало у сваком тренутку да буде 126 посланика и да је сваки посланик могао неограничено дуго да дискутује о свакој тачки. После 5. октобра неколико пута је промењен пословник и сваки пут смо имали нове рестрикције – укинут је кворум за дискусију, а власт се понаша по систему ’причајте ви о чему хоћете, али ми имамо 126 гласова и усвојићемо оно што хоћемо’. Посланици владајуће коалиције неће чак ни да седе у сали док се дискутује, а камоли да говоре. Подсетио бих да је баш ДС, кад је биран Томислав Николић за председника Скупштине, говорио да је посао опозиције да опструира рад, па су то и чинили уз максимално коришћење пословника. Прича о томе како треба све расправити у одборима, мени личи на подвалу, јер би то значило да би се пленарна седница свела на ’дугметарски посао’, само притискај дугмиће. Уколико владајућа коалиција крене путем рестрикције, неће постићи ништа, јер опозиција увек нађе начин за опструкцију, а биће продубљен јаз између нас."

Зоран Шами (ДСС), члан радне групе: "Пословник треба мењати, не да буде рестриктиван већ тако да обезбеди да се у једном разумном времену оконча једна тачка дневног реда. Ова скупштина је постала Скупштина државе Србије, добила је знатно већи круг надлежности, а, с друге стране, наше међународне обавезе не могу да чекају, било да се ради о Космету, ЕУ, или само о ратификовању билатералних споразума. Наравно, неће се укинути ничије право да изрази своје мишљење о дневном реду, али не може се дозволити ни да Скупштина личи на хајд-парк, па да прича ко шта хоће. Што се тиче посланика владајуће коалиције, ми говоримо онолико колико је потребно о законима, а опозиција користи пословник да прича о свему и свачему. Странке могу да организују трибине, а скупштинска говорница не може бити место за бескрајне приче – у овом тренутку бих и ја сам могао да опструишем рад парламента месец дана."

Александар Вучић (СРС): "Ми од представника ДС-а можемо очекивати само рестрикције, они знају само за рестрикције према неистомишљеницима. Мислим да им то неће тако лако проћи. У претходном периоду смо достигли неке стандарде и они се не могу сада мењати. Зна се на ком нивоу се разговара. Не може се посланицима ускратити право на рекламирање пословника, а, с друге стране, кад је нормалан однос између власти и опозиције, све се може нормално решити. Дакле, опозиција је ту да критикује власт, да указује на негативне појаве, а на власти је да својом широкогрудошћу и односом према опозицији покаже да то може да функционише. Увек све зависи од власти, и то се показало кад је Предраг Марковић био председник парламента. Било је и тада недостатака, али с Марковићем је достигнут један стандард и то се не може лако рушити."

Есад Џуџевић (КЛЗС), члан радне групе: "Чини ми се да сви желе да се пронађе баланс између права опозиције на опструкцију и критику власти и ефикасности парламента. То је јако тешко, али ја ћу се залагати за поменута права опозиције, али и за то да будемо ефикаснији, због потребе евроинтеграција. Коалиција Листа за Санџак јесте део владајуће коалиције, а посланици владиних странака заиста много мање говоре. Такво понашање вуче корене још из оног савезног парламента, а резоновало се да посланичка већина треба што мање да говори како не би, својим дискусијама, ’помогла’ опозицији да продужава дискусију. То је некад добро, а некад лоше. Имали смо пример да је опозиција критиковала буџет, а владајућа коалиција није чак хтела ни да буде у сали да то слуша – то је лош приступ."