Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неизвесна судбина крагујевачких планера

Неизвесна судбина крагујевачких планера
Дирекција је давала ритам планском развоју Крагујевца (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Дирекција за урбанизам и изградњу, која је више од 50 година била институционални стуб планског развоја Крагујевца, по свему судећи, броји последње дане. Најкасније до краја године, ово предузеће ће бити трансформисано, са могућношћу да уђе у процес приватизације, или ће, пак, престати да постоји, што судбину шездесетак радника, међу којима је највећи број са високом стручном спремом, чини крајње неизвесном.

Приватизацијом или гашењем овог јавног предузећа, у питање ће бити доведено и квалитетно осмишљавање градских функција и садржаја, а брига о јавном интересу могла би бити препуштена приватним фирмама које ће, како ствари стоје, преузети велики део послова крагујевачке дирекције.

Локална самоуправа, која је оснивач предузећа и његов стопостотни власник, по новом закону о јавним набавкама више неће бити у прилици да Дирекцији за урбанизам и изградњу поверава послове онако је то досад чинила, открива за „Политику“ директор Драган Јевтовић. Према његовим речима, функционисање дирекције доведено је у питање првог априла, када је поменути закон усвојен у Народној скупштини.

– Град нам је досад поверавао послове урбанизма, пројектовања, надзора и техничког пријема објеката, али нови закон о јавним набавкама налаже да се за највећи део тих послова мора расписати тендер. Нама би у том случају остали само урбанистички послови, док би све друго могле да раде приватне фирме. У том случају, приватници би преузели и велики део српског тржишта које смо досад покривали. По свему судећи, интенција законодавца је била да се, на неки начин, јавни сектор развласти – објашњава Јевтовић и додаје да Агенција за јавне набавке још није објавила списак предузећа која се могу бавити пословима из делокруга рада крагујевачке Дирекције за урбанизам и изградњу.

С обзиром на то да је новим законом о јавним набавкама дефинисан сукоб интереса у случају да се предузеће чији је оснивач локална самоуправа јави на градски или општински конкурс, дирекција ће у наредних месец дана бити пред великим изазовима, каже Јевтовић.

Он сматра да су пред овим предузећем само две опције: или ће се трансформисати у привредно друштво са ограниченом одговорношћу, што је само први корак ка приватизацији, или ће планерски део бити премештен у неку од градских управа. У том случају, свој посао ће наставити да обавља само део запослених, и то као чиновници у градској администрацији, док ће већина бити премештена у друга предузећа или ће завршити на евиденцији незапослених.

Ова вест је изненадила бившег директора Верољуба Трифуновића, који је читав свој професионални век провео у Дирекцији за урбанизам и изградњу. То предузеће је, каже овај уважени архитекта и урбаниста, било развојни ослонац града, у научном и културном смислу.

– Дирекција је потребна граду какав је Крагујевац, граду који претендује да се развија. Некад давно, за Дирекцију се говорило да је „мислеће одељење“ које осмишљава програме развоја и предлаже алтернативна решења. Ако изађе из система јавног сектора, предузеће ће трчати за профитом, док би јавни интерес остао у другом плану. А ако постане део градске администрације, онда више неће имати истраживачки карактер – навео је Трифуновић у изјави за наш лист.

Од шездесетих година прошлог века, Дирекција за урбанизам и изградњу давала је ритам развоју Крагујевца, припремала програме, нудила решења, предвиђала даље токове урбанистичког планирања и преносила светска искуства у тој области. Крагујевачка дирекција је радила и за друге градове у Србији. О значају Дирекције говоре бројне домаће и међународне награде које је добило ово предузеће. Тек последњих година, Дирекција је запала у проблеме, не успевајући да од града и индиректних буџетских корисника наплати потраживања која су већа од 80 милиона динара.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.