Немачко-пољски хладни рат

У ионако запаљиву атмосферу у немачко-пољским односима, кап уља на ватру долила је, у оваквим приликама неизбежна, Ерика Штајнбах.

Осула је паљбу на "незахвалне Пољаке" који лако заборављају помоћ коју је источном суседу пружала, не само финансијски, њена земља. Из Варшаве долазе, констатовала је Штајнбахова, "радикални тонови" као из  времена хладног рата.

Учинила је то дама која је, иначе, Пољацима одавно трн у оку. Заправо, од када је постала председница Удружења прогнаних, које окупља бивше житеље територија које су после Другог светског рата припале Пољској и њихове потомке.

Посланик Бундестага и утицајни члан Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Ангеле Меркел, Штајнбахова је више пута својим захтевима о пољском дугу и кривици према прогнанима и, посебно, инсистирањем на стварању посебне и сталне институције, Центра прогнаних у Берлину, који су у Варшави доживљавани као провокација, уочљив "допринос" погоршавању немачко-пољских односа.

Ти односи су се, иначе, уочи минулог самита лидера Европске уније и на њему нашли на опасном искушењу. Пољска је пружила жесток отпор концепту реформи Европске уније, смишљених као замена за пропали покушај стварања првог устава Уније, које је лидерима предложила, у  својству председавајућег, на крају полугодишњег мандата, немачка канцеларка Ангеле Меркел.

Пољаци су демонстрирали непопустљивост у оном делу реформског пакета који се тицао вредновања тежине гласова сваке чланице ЕУ понаособ приликом одлучивања, тврдећи да тај систем фаворизује многољудну Немачку, а погађа Пољску и мале државе.

Ситуацију на самом самиту довео је до усијања захтев пољског премијера Јарослава Качињског – Пољску је, иначе, на самиту представљао његов брат близанац Лех Качињски – да се његовој земљи "врати оно што јој је узето". Следила је за Немце шокантна поента: да није било онога што се догодило између 1939. – немачки напад на источног суседа – и 1945, Пољска би "данас имала 66 милиона становника".

Сукоб је решен, уз напорна посредништва новог француског председника Николе Саркозија и доскорашњег британског премијера Тонија Блера, компромисом и спасен самит коме је до последњег часа претио фијаско.

Пољаци су сачували у наредних десет година садашњи систем вредновања гласова који је за Варшаву далеко повољнији од предлога са којим је изашла Меркелова. Браћа Качињски су то укњижила као лични успех и јачање позиције Пољске, коју код доношења важних одлука нико "више не може багателисати".

И док је пољски амбасадор у Берлину покушао да смири ситуацију, тврдећи да је остварени компромис створио бољи основ за сарадњу у "Вајмарском троуглу" (Немачка–Пољска– Француска) и "мотивацију" за побољшање билатералних пољско-немачких односа, већ споменута Штајнбахова упозорава Пољаке да је оно што су остварили у Бриселу "Пирова победа" и да су се, због политичке тврдоглавости, практично "нашли у изолацији". Хвали, с друге стране, Меркелову, која се "није дала испровоцирати" у ситуацији кад би "други побеснели".

У тако ужарену атмосферу улетео је потом пољски магазин са фотомонтажом на првој страни на којој се види насмејана и прсата Меркелова (тело неименоване младе манекенке) док, као "маћеха Европе", доји близанце (председника и премијера) Качињски.

Иако је најновија медијска провокација пољског магазина – Немци се присећају, између осталог, и оне са бившим канцеларом Шредером кога јаше председница Удружења прогнаних, Штајнбахова, у нацистичкој униформи – дочекана као "недопустив неукус", изостала су званична реаговања – у име слободе штампе.

Кад је својевремено Варшава тражила званично извињење немачке владе због сатире у левичарском "Тагесцајтунгу" у којој је председник Лех Качињски представљен као "нови пољски кромпир", захтев је одбијен уз образложење да је реч о слободи штампе.